Преминуо редитељ трилера „Кад јагањци утихну”

Џонатан Дем, редитељ филма „Кад јагањци утихну”, преминуо је прексиноћ у 73. години у свом дому у Менхетну у Њујорку. Амерички медији су известили да је умро од рака и компликација болести срца.

Дем је бирао да режира жанровски различите игране филмове, али се трудио да избегне акције, спектакле и научну фантастику јер те жанрове, како је говорио, није осећао. Радио је и документарце (о Нилу Јангу, групама „Токинг хедс” и „Њу ордер”), није избегавао ни да режира видео-спотове (за Бруса Спрингстина), а на почетку каријере, док је боравио у Великој Британији, режирао је и рекламе.

Филмску каријеру Дем је почео да гради радећи за чувеног Роџера Кормана. На великом платну је приказао животну причу колеге Хауарда Хјуза у филму „Мелвин и Хауард”, ангажовао је прелепу Мишел Фајфер у филму „Удата за мафију”, а у документарцу „Swimming to Cambodia” овековечио је наступ глумца Спалдингa Грејa (1941–2004).

Најзначајнијим делом у његовој филмској каријери критичари сматрају трилер „Кад јагањци утихну”, за који је 1991. године освојио Оскара за режију. Уз интригантну причу пренету на велико платно из романа Томаса Хариса, одличну режију и изврсне глумачке изведбе Џоди Фостер и Ентонија Хопкинса, филм је постао један од ретких који је освојио Оскаре у пет главних категорија: најбољи филм, режија, сценарио, главна женска и главна мушка улога.

Уследила је драма „Филаделфија”, са Дензелом Вошингтоном и Томом Хенксом, који је освојио Оскара за главну улогу. Редитељ Дем је са Вошингтоном сарађивао и у римејку филма „Манџуријски кандидат”, а у мелодрами „Рејчел се удаје” главну улогу храбро је додело Ен Хатавеј, показујући да би Холивуд требало више да ангажује ту глумицу.

Последњи Демов филм био је „Рок краљица” из 2015. са Мерил Стрип као остарелом рокерком која мора да се врати у родну Индијану због породичних проблема.

Џонатан Дем остаће упамћен по свом редитељском поступку допуштања глумцима да гледају директно у камеру, што су му неки критичари и теоретичари филма замерили, а други хвалили истичући да се тиме постиже врхунац драме и емоција коју гледалац жели.