Велики српски преводилац и лиричар Бранимир Живојиновић, један од најзначајнијих посленика српске културе, преминуо је прекјуче, 20. августа, у Београду после кратке и тешке болести, саопштило је јуче Удружење књижевних преводилаца Србије.
Бранимир Живојиновић рођен је 10. јуна 1930. у Београду (отац Велимир Живојиновић Масука, књижевник, преводилац и позоришни редитељ, мајка Даница, професор француског језика). Радио је као професор на Филолошком факултету (Одсек за германистику) и као уредник у Српској књижевној задрузи. Један је од оснивача Удружења књижевних преводилаца Србије и први добитник најугледније преводилачке награде "Милош Н. Ђурић" за 1968. годину.
Уметнички опус Бранимира Живојиновића изузетно је богат. Прве песме објављује у часопису "Младост", 1947. године. Аутор је четири песничке збирке: "Допирања", "Означавања", "Године круг" и "Пресудни тренуци". Састављач је шест антологија немачке и светске лирике. Са немачког, енглеског, француског и руског превео је највеће песнике и прозаисте светске књижевности: Гетеа, Шекспира, Шилера, Клајста, Новалиса, Виланда, Хелдерлина, Хајнеа, Рилкеа, Ничеа, Милтона, Љермонтова, Бодлера, Георга Тракла, Паула Целана, Ану Ахматову, Осипа Мандељштама, Кафку, Роберта Музила, Хермана Броха, Хермана Хесеа, Томаса Мана, Роберта Валзера, Макса Фриша, Бота Штрауса, Елијаса Канетија... Задужио је српску културу и преводима великих теоријских дела из историографије, социологије, теорије права, психологије, теорије књижевности - Ингардена, Бургхарта, Вајнингера, Јунга... Писао је, између осталог, о Кафки, Црњанском, Андрићу, као и о Мирославу Јосићу Вишњићу. Приређивач је I тома критичког издања дела Лазе К. Лазаревића.
За своје стваралаштво Бранимир Живојиновић одликован је највишим државним и стручним наградама: Октобарском, наградом "Милош Н. Ђурић", Седмојулском, Орденом рада са златним венцем, двоструком наградом за животно дело: Удружења књижевних преводилаца и Српске књижевне задруге, Крстом Савезне Републике Немачке за заслуге, а ове године и Наградом града Београда за књижевност и преводилаштво за превод дела Роберта Музила "Човек без особина".
Бранимир Живојиновић био је човек велике племенитости и изузетне етике и творац и чувар највиших књижевних и културних вредности. Такав остаје заувек у памћењу и у срцима чланова Удружења књижевних преводилаца Србије.
Сахрана Бранимира Живојиновића биће у петак, 24. августа у 14 часова на Новом гробљу у Београду.
Random autor