Преминуо поглавар Грчке православне цркве

Специјално за „Политику” 
Атина, 28. јануара – Рано јутрос у својој резиденцији у Атини, од последица тешке болести са којом се борио последњих месеци, у 69. години је умро архиепископ Христодулос, поглавар Грчке православне цркве. Најмлађи архиепископ у 157 година дугој историји аутокефалности грчке цркве на чијем је челу био од 1998. године, Христос Параскевидис је умро од рака јетре који је откривен летос после чега је одмах започета процедура лечења. У САД била је чак планирана трансплантација оболелог органа, али се испоставило да би, с обзиром на стадијум болести, интервенција била више опасна него корисна, па је лекарски тим одустао од ње. По повратку у Грчку, архиепископ Христодулос је био под лекарском контролом, одбијао је боравак и лечење у болници и захтевао да остане у својој резиденцији.

Архиепископ Атине и целе Грчке завршио је правни и теолошки факултет, говорио је француски и енглески језик, добро је познавао немачки и италијански. Као млад свештеник био је проповедник у многим деловима Грчке, у 35. години постао је митрополит града Волоса, секретар Свештенског синода Грчке цркве, а 1998. године постао је и њен поглавар. Био је писац и колумниста, објављивао је у земљи и иностранству где је често боравио у црквеним делегацијама. Желео је да цркву отвори према народу и друштву, позивао је младе под своје окриље, захтевао је да Грчка црква има своју страницу на Интернету, дигиталну библиотеку, музичку архиву. Новине су о њему често писале и говориле да је политизовао цркву, бележиле да се сукобио са претходном социјалистичком владом, „левичарском интелигенцијом”, са екуменским патријархом.

Десет година које је провео као духовни вођа, новинари су укратко описали и јасно окарактерисали: Христодулос је шокирао Грке, цркву у државу. Први озбиљан сукоб имао је 2000. године са Пасоком и владом премијера Симитиса када је устао против захтева социјалиста да се из личних карата избрише верско опредељење Грка. Тада су на улице грчких градова изашле хиљаде демонстраната, а захтев цркве да се по том питању распише референдум парафирало је преко три милиона људи. Влада је одустала и Христодулос је владу и Запад оптужио да покушавају да маргинализују утицај цркве у грчком народу. Устао је против фалсификовања уџбеника грчке историје и ти пропусти исправљени су тек недавно.

Почетком 2001. на запрепашћење света и дела нације, после 1300 година, примио је у посету римокатоличког поглавара папу Јована Павла Другог. Сам је посету Ватикану узвратио 2006. када је са Бенедиктом Шеснаестим потписао декларацију која позива на међусобни дијалог.

Суочавао се са скандалима у својој најближој околини, био мета напада штампе да је умешан у недозвољене новчане трансакције, оптуживан да је прикривао трговце дрогом међу свештеницима, да се меша у политику. Његов глас се и те како чуо када је после бомбардовања Југославије 1999. америчког председника Клинтона оптужио да су му руке крваве, када је устао против америчке инвазије и окупације Ирака, када је после терористичког напада у Њујорку 11. септембра рекао да су то, без обзира на размере трагедије, урадили очајници које је у ћорсокак притерала политика великих сила.

Тело преминулог поглавара Грчке православне цркве биће три дана изложено у атинској Саборној цркви у улици Митрополеос, где ће се од њега опростити грађани Грчке. Архиепископ Христодулос биће сахрањен са највишим државним почастима. Заставе ће бити спуштене на пола копља на дан сахране и дан националне жалости када ће бити затворене све јавне установе, школе.