Specijalno za „Politiku”
Atina, 28. januara – Rano jutros u svojoj rezidenciji u Atini, od posledica teške bolesti sa kojom se borio poslednjih meseci, u 69. godini je umro arhiepiskop Hristodulos, poglavar Grčke pravoslavne crkve. Najmlađi arhiepiskop u 157 godina dugoj istoriji autokefalnosti grčke crkve na čijem je čelu bio od 1998. godine, Hristos Paraskevidis je umro od raka jetre koji je otkriven letos posle čega je odmah započeta procedura lečenja. U SAD bila je čak planirana transplantacija obolelog organa, ali se ispostavilo da bi, s obzirom na stadijum bolesti, intervencija bila više opasna nego korisna, pa je lekarski tim odustao od nje. Po povratku u Grčku, arhiepiskop Hristodulos je bio pod lekarskom kontrolom, odbijao je boravak i lečenje u bolnici i zahtevao da ostane u svojoj rezidenciji.
Arhiepiskop Atine i cele Grčke završio je pravni i teološki fakultet, govorio je francuski i engleski jezik, dobro je poznavao nemački i italijanski. Kao mlad sveštenik bio je propovednik u mnogim delovima Grčke, u 35. godini postao je mitropolit grada Volosa, sekretar Sveštenskog sinoda Grčke crkve, a 1998. godine postao je i njen poglavar. Bio je pisac i kolumnista, objavljivao je u zemlji i inostranstvu gde je često boravio u crkvenim delegacijama. Želeo je da crkvu otvori prema narodu i društvu, pozivao je mlade pod svoje okrilje, zahtevao je da Grčka crkva ima svoju stranicu na Internetu, digitalnu biblioteku, muzičku arhivu. Novine su o njemu često pisale i govorile da je politizovao crkvu, beležile da se sukobio sa prethodnom socijalističkom vladom, „levičarskom inteligencijom”, sa ekumenskim patrijarhom.
Deset godina koje je proveo kao duhovni vođa, novinari su ukratko opisali i jasno okarakterisali: Hristodulos je šokirao Grke, crkvu u državu. Prvi ozbiljan sukob imao je 2000. godine sa Pasokom i vladom premijera Simitisa kada je ustao protiv zahteva socijalista da se iz ličnih karata izbriše versko opredeljenje Grka. Tada su na ulice grčkih gradova izašle hiljade demonstranata, a zahtev crkve da se po tom pitanju raspiše referendum parafiralo je preko tri miliona ljudi. Vlada je odustala i Hristodulos je vladu i Zapad optužio da pokušavaju da marginalizuju uticaj crkve u grčkom narodu. Ustao je protiv falsifikovanja udžbenika grčke istorije i ti propusti ispravljeni su tek nedavno.
Početkom 2001. na zaprepašćenje sveta i dela nacije, posle 1300 godina, primio je u posetu rimokatoličkog poglavara papu Jovana Pavla Drugog. Sam je posetu Vatikanu uzvratio 2006. kada je sa Benediktom Šesnaestim potpisao deklaraciju koja poziva na međusobni dijalog.
Suočavao se sa skandalima u svojoj najbližoj okolini, bio meta napada štampe da je umešan u nedozvoljene novčane transakcije, optuživan da je prikrivao trgovce drogom među sveštenicima, da se meša u politiku. Njegov glas se i te kako čuo kada je posle bombardovanja Jugoslavije 1999. američkog predsednika Klintona optužio da su mu ruke krvave, kada je ustao protiv američke invazije i okupacije Iraka, kada je posle terorističkog napada u Njujorku 11. septembra rekao da su to, bez obzira na razmere tragedije, uradili očajnici koje je u ćorsokak priterala politika velikih sila.
Telo preminulog poglavara Grčke pravoslavne crkve biće tri dana izloženo u atinskoj Sabornoj crkvi u ulici Mitropoleos, gde će se od njega oprostiti građani Grčke. Arhiepiskop Hristodulos biće sahranjen sa najvišim državnim počastima. Zastave će biti spuštene na pola koplja na dan sahrane i dan nacionalne žalosti kada će biti zatvorene sve javne ustanove, škole.
Jasmina Pavlović-Stamenić