Лондон – Британски нобеловац и један од најпознатијих драмских писаца у свету, Харолд Пинтер, који је био познат и као оштар критичар британске и америчке спољне политике, преминуо је у 79. години од рака, јавио је Би-Би-Си.
Рођен у Лондону 10. октобра 1930. године у јеврејској породици, Пинтер је добио Нобелову награду за књижевност 2005. године, а Шведска академија тада је истакла да је аутор који у својим драмама „открива понор испод свакодневних чаврљања и пробија улаз у затворене собе угњетавања.” Описујући га као најеминентнијег представника енглеског драмског театра друге половине 20. века, Шведска академија подсетила је и да је Пинтер делима као што су „Рођендан”, „Повратак” и „Настојник” у потпуности обновио уметничку форму и „основне елементе позоришног стваралаштва – затворени простор и непредвидив дијалог у којем су људи на милости једни других и у којем су лажи здробљене”.
Пинтер је у првој половини каријере важио за аполитичног писца, настављајући се радовима на театар апсурда који су зачели Бекет и Јонеско. Тада је и написао своје најзначајније драме („Настојник”, „Повратак”, „Ничија земља”, „Стара времена”, „Рођендан”…).Од средине осамдесетих година прошлог века, иако није битно променио драмски израз, постао је политички активан и оштрицу критике уперио углавном према тоталитарним режимима, поготово према САД и према самој Британији.Познат по левичарској политичкој оријентацији, Пинтер је био и један од оштрих опонената рата у Ираку, као и америчке и британске политике уопште, почев од времена владавине Маргарет Тачер и Роналда Регана, али и касније. Пинтер је гласно и упорно негодовао против злоупотребе моћи широм света, а, између осталог, храбро је напао америчко-британску алијансу и поводом НАТО бомбардовања Србије 1999. године, мада није имао симпатија ни према тадашњем српском председнику Слободану Милошевићу. На ту тему снимио је и документарац, који је приказан те године у Дому омладине Београда.
Иако је 2002. године утврђено да болује од рака, и даље се активно ангажовао у супротстављању британској спољној политици, а био је и један од потписника протестног писма британској влади поводом рата у Ираку. По сазнању да је добио Нобелову награду, Пинтер је рекао и да је „Ирак само симбол става западних демократија према остатку света”, те да његово политичко ангажовање нема никакве везе са признањем Шведске академије.
„Ја сам дубоко у уметности и дубоко ангажован у политици и понекад се та два света сретну, а понекад не”, рекао је тада Пинтер, аутор више од 30 драмских дела, а писао је и сценарија за филм и телевизију.
SEEcult.org
Random autor