Истакнути редитељ и некадашњи директор Опере Народног позоришта у Београду Дејан Миладиновић преминуо је у Београду у 69. години, саопштило је Народно позориште.
Дејан Миладиновић рођен је 1948. у Београду, у породици оперских уметника (мајка Милица, мецосопран, првакиња Опере Народног позоришта у Београду, отац Душан, први диригент и директор Београдске опере). Био је први редитељ Опере и Драме и два пута уметнички директор Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. Из Новог Сада прелази у Београд где је постављен за редитеља Опере Народног позоришта у Београду, а на предлог и позив целокупног београдског оперског ансамбла постаје уметнички директор.
Миладиновић је редитељски поставио укупно 158 представа, углавном оперских у професионалним позориштима СФРЈ (Београд, Нови Сад, Скопље, Загреб, Сплит, Осијек, Сарајево) и у иностранству. Само у САД и Канади режирао је више од 60 оперских премијера (Њујорк, Далас, Балтимор, Хонолулу, Атланта, Милвоки, Сан Дијего, Сијетл, Лос Анђелес, Детроит, Ванкувер...). Сарађивао је са бројним славним именима светске оперске сцене: Рене Флеминг, Суми Џо, Жан-Мишел Шарбоне, Ирина Мишура, Маријана Корнети, Ричард Марџисон… Добитник је већег броја значајних професионалних признања и награда за своја редитељска остварења.
Редитељ и некадашњи директор Опере Народног позоришта у Београду поставио је укупно 158 представа
Наташа Јовић Тривић, мецосопран и првакиња Народног позоришта у Београду:
– Био је велики редитељ, интелектуалац, познавалац позоришта и опере, али и велики педагог и пријатељ младих уметника. Имала сам невероватну срећу да учим од њега прве сценске кораке, а касније да освајам оперске ликове до најситнијих детаља, пре свега пратећи захтеве композитора и музике, како је то Дејан увек изричито захтевао. Имали смо велики план да радимо Коњовићеву „Отаџбину“, радовали се и планирали нове авантуре. Остаје страшна празнина због његовог одласка, али и велики понос и част што сам имала прилику да учим, стварам и познајем овако једног великог уметника и човека.
Јасмина Трумбеташ, сопран и првакиња Народног позоришта у Београду:
– Припадам генерацији која је имала ту срећу да радим са њим од самог почетка, прво у оперском студију, а потом и на великој сцени Народног позоришта у Београду. Тако сам на почетку каријере певала у опери „Вештице из Салема“ у његовој режији, а касније и „Мадам Батерфлај“ у Мадленијануму. То је било задовољство за мене, јер је Дејан на пробе долазио спреман, тачно је знао шта хоће и, с обзиром да је потицао из музичке породице, пратио би сваки детаљ и у музичком смислу.
Б. Л.