Познати југословенски и хрватски кантаутор Арсен Дедић преминуо је у понедељак у Загребу у 77. години, после дуге и тешке болести.
Певач је пре двадесетак дана због сепсе примљен у Клиничко-болнички центар Загреб након што му је раније у Крапинским топлицама уграђен кук. Међутим, у последња два дана стање му се нагло погоршало. Дедић се већ десетак година борио са здравственим проблемима, а 2004. у Падови му је пресађена јетра.
Својим ауторским радом Арсеније – Арсен Дедић извршио је значајан утицај на музику у некадашњој Југославији. Рођен је 28. јула 1938. у Шибенику од оца Јована и мајке Јелке а музику је почео да учи у осмој години. Прво је почео да свира флауту и клавир. По завршетку гимназије преселио се у Загреб, уписао је Правни факултет, средњу музичку школу, а затим и Музичку академију на којој је дипломирао.
Прву плочу објавио је са Љубљанским диксиленд ансамблом са „Заплеши твистом” – препевом хита „Let’s Twist Again”. Као комплетан аутор први пут се представио 1963. на фестивалу у Сплиту када је извео песму „Онај дан”. Током шездесетих година каријеру је везао за фестивале („Београдско пролеће”, „Ваш шлагер сезоне”, у Опатији, Сплиту, Загребу…) нижући хитове и награде. Иначе, први солистички концерт одржао је децембра 1965. у Дому синдиката у Београду.
Први самостални албум „Човек као ја” објавио је 1969. са хитовима: „Moderato Cantabile”, „Кућа поред мора”, „Бит ћеш увек моја”, „Све што знаш о мени”, док је плочом „Арсен II” потврдио своје квалитете, представљајући публици: „О младости”, „Не плачи”, „Таквим сјајем може сјати”. Уследио је дупли албум „Homo Volans” (1973.) са песмама „Твоје нежне године”, „Лаку ноћ музичари”, „Модра ријека”.
Уносећи у своју поезију и романтику и елементе ироније и сатире, Дедић je током седамдесетих снимио кључне ауторске плоче, али се огледао и на другим пољима. Радио је плоче за децу, компоновао на текстове песника али и за колеге: „Бијело дугме”, Јосипу Лисац, Здравка Чолића, а редовно и за супругу Габи Новак.
Сарађивао је са Зораном Предином, а у песми „Домовина” придружио им се Бора Ђорђевић са којим су 1989. заједно наступали. После паузе због распада СФРЈ, 1993. је објавио албум „Тихи обрт” на којој је уз Габи учествовао и њихов син Матија који је свирао клавир. У песмама „Између нас рат је стао”, „Мајка храброст”, „Моцартова година 1991.” на у његовој поезији и музици чуле су се ратне рефлексије.
Током каријере, Дедић је писао музику за позориште, филм и ТВ. Глумио је у филму „Вишња на Ташмајдану” 1968. а прву књигу поезије „Брод у боци” објавио је 1971. Издање је доживело бројна издања и тада импресиван тираж од 80.000 примерака, што не треба да чуди, јер је песма „Не дај се, Инес” била прихваћена од свих генерација.
Био је духовит али и роничан, често и провокативан, а на интервјуе је пристајао ако је био слободан и расположен. У интервју за наш лист пре четири године, цитирајући Фелинија, у само једној реченици, кратко је сумирао свој радни век, а можда и живот:
„Мој свет је циркус и мој свет је свет жена”.
------------------------------------------------------------------
Пријатељи о Арсену: Отисао велики човек, песник, уметник
ЗАГРЕБ/БЕОГРАД - Отишао је велики песник, велики човек, велики пријатељ, један музичар, један трубадур и један помало сликар, рекли су пријатељи и колеге из бивше СФРЈ на вест о смрти Арсена Дедића, a преноси Танјуг.
Мало ко нам је за наших жалосних повести толико суза измамио као Арсен Дедић својим песмама, навео је књижевник Миљенко Јерговић у тексту у Јутарњем листу.
О, како се само плакало, где год се разумевао овај језик као свој материњи, и како су само били разнолики разлози за плач над песмама Арсена Дедића. Када чујем његов глас с плоче „Пјевам пјеснике” како пева Ујевићев „Одлазак”, мени се непогрешиво плаче, па се ућутим, увучем се у себе и чекам да прођу те три минуте.
А то је само једна од барем 20 његових песама уз које се не може ни разговарати, ни ћутати, ни бити заједно, ни бити сам, навео је он.
„Иако, невероватно је да умре тако жив човек. Мора да се и смрт томе изненадила. Никада још у Хрватској није умро неко ко је био толико жив. Превише је то за један гроб. Један песник, и један музичар, и један трубадур, и још један помало сликар. Ако је стварно умро Арсен Дедић, тада се цела наша земља, од северних до јужних мора, од Атлантика до Урала, претворила у гроб”, закључио је Јерговић.
Изгубили смо великог човека, рекао је Јутарњем словеначки кантаутор Зоран Предин. „Кад оде таква особа попут њега увек остане грозна празнина и не знамо шта ће бити даље. Отишао је великан и управо зато је та празнина тако велика”.
„Отишао је велики песник, велики човек и велики пријатељ. Отишла је душа која је моје срце увек пунила великом нежношћу”, додала је музичарка Тереза Кесовија.
Глумац Раде Шербеџија је на вест о Дедићевој смрти рекао да се за Арсенове пријатеље, породицу, све оне који су слушали и волели његове песме догодила једна страшна смрт. „Смрт која све уништи, која разори све око себе. Смрт која те баци у безнађе, смрт која се догоди када падне један овако велики храст”, рекао је Шербеџија.
R.I.P. Арсен Дедић. Велики цар који је обележио једно време и написао много предивних песама, поручио је преко Твитера певач Владо Георгијев.
У свету музике и лирике нико му није раван и чини ми се да ћемо се дуго начекати пре него што нам се опет догоди овакав уметник, рекао је Масимо Савић који је са Дедићем снимио дует „За једном капи чистог живота”.
„Јавише ми да си одустао од даљег дружења са светом. Свет никада неће одустати од дружења са тобом драги, велики и једини Арсене”, написао је на Фејсбуку македонски уметник Зафир Хаџиманов.
Хрватски музичар Тони Центински је, такође преко Фејсбука, навео да је дружење са господином Арсеном била привилегија, као што је привилегија била од њега учити. „Памтићу га као ходајућу институцију и енциклопедију. Мислим да је имао толико поучних речи и реченица да му ни Гугл није био раван. Циник са посебним смислом за хумор”, навео је Цетински.
„Велика је сада туга...отишла је истинска легенда не само овог нашег подручја, него легенда светског калибра... Арсене хвала за уметност!”, поручио је Ђорђе Балашевић и на Фејсбуку и Јутјубу поставио „Песму Арсену”.
И. Аранђеловић