Некадашња првакиња Опере Народног позоришта сопран Добрила Богошевић преминула је у Београду 12. јануара у 88. години. Сахрана ће бити одржана данас у 13 часова, на Новом гробљу у Београду, саопштило је Народно позориште.
Добрила Богошевић рођена је 20. августа 1929. године у Урошевцу. Пре неколико година, у оквиру циклуса „Сусрети”, у Музеју Народног позоришта одржано је вече са овом признатом уметницом која је током дуге и богате каријере остварила низ улога колоратурног и лирског фаха. Том приликом, у знак захвалности за све што је учинила за своју матичну кућу, в. д. управника Дејан Савић уручио јој је Сребрњак Народног позоришта.
У разговору са директором Музеја Драганом Стевовићем, између осталог, испричала је да је непосредно по завршетку Другог светског рата, на инсистирање своје сестре, отишла у Призрен где је завршила малу матуру, а потом је у Пећи уписала Трговачку академију.
Школске 1947/1948. године добила је стипендију за школовање гласа у музичкој школи при Музичкој академији у Београду.
На аудицији је певала песму „Славуј пиле”. После удаје, 1950. године, прешла је у музичку школу при Конзерваторијуму у Загребу, у класи професорке Марије Борчић.
„Моја професорка била је предивна, а радила је као члан Загребачке опере”, присетила се тада Добрила, која је школовање завршила 1954. године.
Већ следеће године, како је испричала, учествовала је на Интернационалном такмичењу у белгијском граду Вервијеу, где је освојила трећу награду.
Годину дана касније, примљена је у стални ангажман Опере Народног позоришта, где је остала до пензионисања.
Дебитовала је 11. новембра улогом Ђилде у „Риголету”. Од бројних рола, посебно је издвојила лик Виолете из Вердијеве „Травијате” коју је певала пуних 18 сезона и том приликом забележила је рекордних 150 наступа. Открила је и један интересантан податак да је њен покојни супруг одгледао ту представу чак 121 пут.
У низу премијера на матичној сцени тумачила је водеће улоге у представама „Фигарова женидба”, „Борис Годунов”, „Бал под маскамa”, „Фауст”, „Покондирена тиква”, „Дон Пасквале”, „Иван Сусањин”, „Италијанка у Алжиру”, „Кармен”, „Боеми”, „Лучија од Ламермура”, „Пајаци”...
За разна уметничка остварења добила је више признања.
К. Р.