Драмски уметник раскошног стваралачког дара Борис Комненић преминуо је прексиноћ у 64. години у Београду, оставивши за собом комплексне сценске јунаке којима се несебично давао. Комненић, првак Драме Народног позоришта у Београду, рођен је у Пули 29. марта 1957. године испољивши још у приморском амбијенту свој глумачки сензибилитет. Гимназију је завршио у Београду, а глуму дипломирао на Факултету драмских уметности у класи Предрага Бајчетића. На сцени Народног позоришта у Београду дебитовао је 23. октобра 1981. као слободни уметник, улогом Грка у представи „Афера Љиљак”, по тексту Александра Поповића, у режији Владимира Алексића. У том статусу, наредне три године, играо је у националном театру и у комадима „Лењин, Стаљин, Троцки” (Алексеј Kолесов), „Меморандум” (Иво Kалоус), „Свети ђаво Распућин” (Јусупов), „Мефисто” (Ханс Миклас), „Kртичњак” (Јелен), „Kад су цветале тикве” (Столе Апаш).
Борис Комненић важио је за изражајно разноврсног глумца, који је подједнако убедљиво и ефектно тумачио драмске, карактерне и комичне улоге. Отуда и не чуди што је на општу радост колега постао стални члан ансамбла Драме Народног позоришта 1. септембра 1984. године.
Током богате и успешне каријере одиграо је на сцени матичног театра веома запажене улоге и у представама „На дну” (Сатин), „Kако засмејати господара” (Димитрије Црноборац, Kузман), „Kонак” (Kраљ Александар Обреновић), „Мефисто” (Ханс Миклас ), „Анфиса” (Фјодор Иванович Kостомаров), „Војвоткиња од Малфија” (Kардинал), „Дивља патка” (Релинг), „Маска” (Барон Шалер), „Живот је сан” (Астолфо), „Сан летње ноћи”, (Оберон) „Путујуће позориште Шопаловић” (Василије Шопаловић), „Госпођа министарка” (Др Нинковић), „Уображени болесник” (Арган), „Лажа и паралажа” (Марко Вујић), „Државни службеници” (Дезмонд Мортон), „Зли дуси“ (Верховенски Степан)...
Комненић је био познат по томе што није волео да даје интервјуе, ипак Достојевски и представа „Зли дуси” у режији Татјане Мандић Ригонат подстакли су овог врсног уметника да говори за „Политику”:
– Морам да приметим да је код великих наслова највећи проблем што немате право на грешку. Достојевски је увек савремен. Не може нешто што је квалитет да не буде актуелно. То је нешто што не оставља простор никаквој сумњи. Есхил је био Есхил и када је писао, и када је игран кроз векове, и увек ће бити тако. Један од доказа величине јесте трајање. Овај тренутак је идеалан за представу „Зли дуси”. Не видим да би било ко могао да каже: А зашто сада? Зато што овом тренутку припада. Често се сетим Сема Пекинпоа и његовог боравка у Београду. Када га је један наш суграђанин питао зашто прави филмове о насиљу, он му је одговорио: „Да ли имате ви огледало, да не бих морао да објашњавам. А зашто? Зато што је то тако.” То је исто као да неко пита алпинисту зашто се пење. Па зато што је планина ту, јер се управо нуди... – говорио је Комненић и дао спреман одговор на питање: коју борбу данас гледамо?
– Гледамо ово о чему и причам: питање лажних пророка. То је стално место. И Стари и Нови завет говоре о лажним пророцима, а ово је управо њихово време које је Достојевски на свој начин антиципирао. И тада је, наравно, било много лажних пророка. Редитељка се позива на нихилисте и анархисте, јер то и јесте покрет који је тог часа захватио Русију и свет. Међутим, Достојевски је антиципирао левичарење бољшевичког типа, јер као што знамо, ту се говори о партијским ћелијама, начинима деструкције. О томе да треба изазивати нереде, доводити све у питање, рушити установе, дестабилизовати, унесрећити људе и онда њима владати јер тако унесрећени су спремни да прихвате све. База било ког тог покрета је управо незадовољство. Значи треба то нечије незадовољство искористити у сопствене сврхе...
Последњи премијерни наступ у Народном позоришту Комненић је имао 31. мaja 2014. у Нушићевој комедији „Народни посланик” у којој је тумачио Јеврема Прокића. Комненић је био радо виђен и као гостујући глумац на сценама Атељеа 212, Београдског драмског позоришта, Мадленијанума, Битеф театра, позоришта „Бошко Буха”, Звездара театра, Југословенског драмског позоришта...
Рафинираним средствима глумачког мајстора пружао је особен и сасвим аутентичан допринос и у тумачењу бројних ликова на филму и телевизији од којих је свакако најпознатији Александар Саша Попадић из „Бољег живота”. Публика ће га памтити и по упечатљивим улогама у серијама „Сиви дом”, „Горе доле”, „Лифт”, „Лисице”, „Вратиће се роде”, „Монтевидео, Бог те видео!”, „Синђелићи”, „Пет”, „Жигосани у рекету”, као и филмовима „Тајванска канаста”, „Т. Т. Синдром”, „Сјај у очима”, „Kад порастем бићу Kенгур”, „Седам и по”, „Читуља за Ескобара”, „Фалсификатор”...
Иза Комненића су и бројна признања матичног театра, али и награде свог еснафа. У његовој богатој колекцији, поред осталих, налазе се и признање „Раша Плаовић”, као и Награда града Београда за позоришно стваралаштво које је добио за улогу Дезмонда Мортона у представи „Државни службеници”.
Време и место сахране Бориса Комненића биће накнадно саопштени.
Опроштај од Комненића: Један једини, непоновљиви
Многе колеге са великом тугом су се опраштале са Борисом Комненићем путем друштвених мрежа, преноси Танјуг.
Млади глумац Душан Матејић, који је са Комненићем играо у серији „Синђелићи”, кратко се огласио: „Хвала Вам, Борисе. Воли Вас Ваша ’ренесансна личност’, Личности! Путујте с анђелима...”.
Драгана Мићаловић, која је такође играла у споменутој серији, написала је, између осталог: „Хвала ти на свему чему си нас научио, на сваком смеху душе који си нам приредио! Волимо те и чувамо те заувек!”
Глумица Јелена Ћурувија записала је кратко своје мисли: „Један од највећих у сваком смислу! Недостајаће... јако.”
Позоришни редитељ Божидар Ђуровић био је кратак: „Нека му Господ подари царство небеско. Вјечнаја памјат! Амин!”, као и глумица Паулина Манов: „Један једини, непоновљиви.”
Саучешће министарке Гојковић
Потпредседница владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић упутила је телеграм саучешћа породици, колегама и пријатељима преминулог доајена српског глумишта Бориса Комненића.
– Одлазак великог глумца огроман је губитак за српску позоришну и филмску сцену, као и културу у целини. Остаће упамћен по бројним упечатљивим остварењима која су обележила деценије иза нас. Као првак драме у Народном позоришту остварио је бројне запажене улоге на „даскама које живот значе”, али и на филму и телевизији. Памтићемо га кроз неке од најпознатијих телевизијских серија, као што су „Бољи живот”, „Синђелићи”, „Сиви дом”, „Жигосани у рекету”. У име Министарства културе и информисања и своје лично име упућујем искрено саучешће – наведено је у телеграму.
Random autor