Dramski umetnik raskošnog stvaralačkog dara Boris Komnenić preminuo je preksinoć u 64. godini u Beogradu, ostavivši za sobom kompleksne scenske junake kojima se nesebično davao. Komnenić, prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, rođen je u Puli 29. marta 1957. godine ispoljivši još u primorskom ambijentu svoj glumački senzibilitet. Gimnaziju je završio u Beogradu, a glumu diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi Predraga Bajčetića. Na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu debitovao je 23. oktobra 1981. kao slobodni umetnik, ulogom Grka u predstavi „Afera Ljiljak”, po tekstu Aleksandra Popovića, u režiji Vladimira Aleksića. U tom statusu, naredne tri godine, igrao je u nacionalnom teatru i u komadima „Lenjin, Staljin, Trocki” (Aleksej Kolesov), „Memorandum” (Ivo Kalous), „Sveti đavo Raspućin” (Jusupov), „Mefisto” (Hans Miklas), „Krtičnjak” (Jelen), „Kad su cvetale tikve” (Stole Apaš).
Boris Komnenić važio je za izražajno raznovrsnog glumca, koji je podjednako ubedljivo i efektno tumačio dramske, karakterne i komične uloge. Otuda i ne čudi što je na opštu radost kolega postao stalni član ansambla Drame Narodnog pozorišta 1. septembra 1984. godine.
Tokom bogate i uspešne karijere odigrao je na sceni matičnog teatra veoma zapažene uloge i u predstavama „Na dnu” (Satin), „Kako zasmejati gospodara” (Dimitrije Crnoborac, Kuzman), „Konak” (Kralj Aleksandar Obrenović), „Mefisto” (Hans Miklas ), „Anfisa” (Fjodor Ivanovič Kostomarov), „Vojvotkinja od Malfija” (Kardinal), „Divlja patka” (Reling), „Maska” (Baron Šaler), „Život je san” (Astolfo), „San letnje noći”, (Oberon) „Putujuće pozorište Šopalović” (Vasilije Šopalović), „Gospođa ministarka” (Dr Ninković), „Uobraženi bolesnik” (Argan), „Laža i paralaža” (Marko Vujić), „Državni službenici” (Dezmond Morton), „Zli dusi“ (Verhovenski Stepan)...
Komnenić je bio poznat po tome što nije voleo da daje intervjue, ipak Dostojevski i predstava „Zli dusi” u režiji Tatjane Mandić Rigonat podstakli su ovog vrsnog umetnika da govori za „Politiku”:
– Moram da primetim da je kod velikih naslova najveći problem što nemate pravo na grešku. Dostojevski je uvek savremen. Ne može nešto što je kvalitet da ne bude aktuelno. To je nešto što ne ostavlja prostor nikakvoj sumnji. Eshil je bio Eshil i kada je pisao, i kada je igran kroz vekove, i uvek će biti tako. Jedan od dokaza veličine jeste trajanje. Ovaj trenutak je idealan za predstavu „Zli dusi”. Ne vidim da bi bilo ko mogao da kaže: A zašto sada? Zato što ovom trenutku pripada. Često se setim Sema Pekinpoa i njegovog boravka u Beogradu. Kada ga je jedan naš sugrađanin pitao zašto pravi filmove o nasilju, on mu je odgovorio: „Da li imate vi ogledalo, da ne bih morao da objašnjavam. A zašto? Zato što je to tako.” To je isto kao da neko pita alpinistu zašto se penje. Pa zato što je planina tu, jer se upravo nudi... – govorio je Komnenić i dao spreman odgovor na pitanje: koju borbu danas gledamo?
– Gledamo ovo o čemu i pričam: pitanje lažnih proroka. To je stalno mesto. I Stari i Novi zavet govore o lažnim prorocima, a ovo je upravo njihovo vreme koje je Dostojevski na svoj način anticipirao. I tada je, naravno, bilo mnogo lažnih proroka. Rediteljka se poziva na nihiliste i anarhiste, jer to i jeste pokret koji je tog časa zahvatio Rusiju i svet. Međutim, Dostojevski je anticipirao levičarenje boljševičkog tipa, jer kao što znamo, tu se govori o partijskim ćelijama, načinima destrukcije. O tome da treba izazivati nerede, dovoditi sve u pitanje, rušiti ustanove, destabilizovati, unesrećiti ljude i onda njima vladati jer tako unesrećeni su spremni da prihvate sve. Baza bilo kog tog pokreta je upravo nezadovoljstvo. Znači treba to nečije nezadovoljstvo iskoristiti u sopstvene svrhe...
Poslednji premijerni nastup u Narodnom pozorištu Komnenić je imao 31. maja 2014. u Nušićevoj komediji „Narodni poslanik” u kojoj je tumačio Jevrema Prokića. Komnenić je bio rado viđen i kao gostujući glumac na scenama Ateljea 212, Beogradskog dramskog pozorišta, Madlenijanuma, Bitef teatra, pozorišta „Boško Buha”, Zvezdara teatra, Jugoslovenskog dramskog pozorišta...
Rafiniranim sredstvima glumačkog majstora pružao je osoben i sasvim autentičan doprinos i u tumačenju brojnih likova na filmu i televiziji od kojih je svakako najpoznatiji Aleksandar Saša Popadić iz „Boljeg života”. Publika će ga pamtiti i po upečatljivim ulogama u serijama „Sivi dom”, „Gore dole”, „Lift”, „Lisice”, „Vratiće se rode”, „Montevideo, Bog te video!”, „Sinđelići”, „Pet”, „Žigosani u reketu”, kao i filmovima „Tajvanska kanasta”, „T. T. Sindrom”, „Sjaj u očima”, „Kad porastem biću Kengur”, „Sedam i po”, „Čitulja za Eskobara”, „Falsifikator”...
Iza Komnenića su i brojna priznanja matičnog teatra, ali i nagrade svog esnafa. U njegovoj bogatoj kolekciji, pored ostalih, nalaze se i priznanje „Raša Plaović”, kao i Nagrada grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo koje je dobio za ulogu Dezmonda Mortona u predstavi „Državni službenici”.
Vreme i mesto sahrane Borisa Komnenića biće naknadno saopšteni.
Oproštaj od Komnenića: Jedan jedini, neponovljivi
Mnoge kolege sa velikom tugom su se opraštale sa Borisom Komnenićem putem društvenih mreža, prenosi Tanjug.
Mladi glumac Dušan Matejić, koji je sa Komnenićem igrao u seriji „Sinđelići”, kratko se oglasio: „Hvala Vam, Borise. Voli Vas Vaša ’renesansna ličnost’, Ličnosti! Putujte s anđelima...”.
Dragana Mićalović, koja je takođe igrala u spomenutoj seriji, napisala je, između ostalog: „Hvala ti na svemu čemu si nas naučio, na svakom smehu duše koji si nam priredio! Volimo te i čuvamo te zauvek!”
Glumica Jelena Ćuruvija zapisala je kratko svoje misli: „Jedan od najvećih u svakom smislu! Nedostajaće... jako.”
Pozorišni reditelj Božidar Đurović bio je kratak: „Neka mu Gospod podari carstvo nebesko. Vječnaja pamjat! Amin!”, kao i glumica Paulina Manov: „Jedan jedini, neponovljivi.”
Saučešće ministarke Gojković
Potpredsednica vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković uputila je telegram saučešća porodici, kolegama i prijateljima preminulog doajena srpskog glumišta Borisa Komnenića.
– Odlazak velikog glumca ogroman je gubitak za srpsku pozorišnu i filmsku scenu, kao i kulturu u celini. Ostaće upamćen po brojnim upečatljivim ostvarenjima koja su obeležila decenije iza nas. Kao prvak drame u Narodnom pozorištu ostvario je brojne zapažene uloge na „daskama koje život znače”, ali i na filmu i televiziji. Pamtićemo ga kroz neke od najpoznatijih televizijskih serija, kao što su „Bolji život”, „Sinđelići”, „Sivi dom”, „Žigosani u reketu”. U ime Ministarstva kulture i informisanja i svoje lično ime upućujem iskreno saučešće – navedeno je u telegramu.
Random autor