Оптимизaм и радост красили су личност Даринке Матић Маровић (1937–2020), можда је у томе кључ свих успеха које је у животу, дугом 83 године, постигла. То је први утисак на вест о смрти велике уметнице. Била је прва жена диригент, потом декан Факултета музичке уметности и затим ректор Универзитета уметности у Београду и то у – пет мандата. Под њеном палицом калили су се хорови „Колегијум музикум”, „Бранко Крсмановић” (сада „Обилић”), Београдска, Загребачка, Скопска филхармонија, оркестар РТС-а... Сарађивала је с операма широм света, наступала на свим меридијанима служећи својој највећој страсти – музици. Дириговала је у четрдесетак земаља света, а толико је признања добила да их је немогуће побројати.
– У Херцег Новом сам први пут заплакала, а у живот сам кренула из Котора. Отац Бранко био артиљеријски официр Краљевине Југославије, а мајка Зора, службеница. Отац је нестао у рату, а мајка је, како је знала и умела, одгајила мене и брата Стеву. Обоје смо завршили факултет, Стево архитектуру, а ја Музичку академију наставнички одсек у класи академика Михајла Вукдраговића. А после и дириговање – описивала је својевремено своју младост.
Једини „порок” ми је рад. Спавам највише пет сати. Ништа ми ни сад није тешко, говорила је
Као студент Музичке академије радила је као сарадник у балетској школи „Лујо Давичо”, а истовремено играла у „Бранку Крсмановићу”... И добијала десетке. Спорт је обожавала, бавила се пливањем, стрељаштвом и веслањем.
– Једини „порок” ми је рад. Спавам највише пет сати. Ништа ми ни сад није тешко. Мом животном и радном оптимизму нема краја. Имам урођену енергију коју преносим и на све око себе. Волим младе људе, њихову жељу за радом, учењем и успехом – говорила је својевремено новинарима.
На препоруку професора Војислава Илића, основала је женски академски хор „Колегијум музикум” састављен од студенткиња ФМУ, који је водила више од три деценије. У овом хору певале су и девојке које су сада одлични диригенти: Биљана Радовановић, Весна Шоуц, Драгана Јовановић...
Када су је упитали где је доживела највеће почасти одговорила је:
– Било је то у Атини, испод Акропоља, у театру Иродио, дириговала сам Београдском филхармонијом и хором „Бранко Крсмановић”. И ту сам била прва жена диригент и доживела тријумф... У истом периоду, крајем осамдесетих, при отварању театра „Акрополис” у Ници, где је у опери „Самсон и Далила” главну улогу певао Пласидо Доминго, хор „Бранко Крсмановић”, који сам ја припремила, учествовао је у сценском извођењу представе. Диригент ове опере био је чувени Француз Жорж Претр. Са опером у Ници сарађивали смо све до 1992. док нам УН нису увеле санкције...
Увек је радо наглашавала да је њен живот музика!
– Она је свуда, у таласима моје Боке, кошави, поју птица, звуку аутомобила. Волим да изводим савремену музику која нам прича о времену у коме живимо. А, на другој страни, усхићена сам духовном музиком, јер она је производ срца и душе, па се тако и пева и свира – говорила је.
Веома богат и креативан живот Даринке Матић Маровић је окончан, али њено име на домаћој уметничкој сцени остаје уписано златним словима, за пример и понос генерацијама које долазе.
Вукосављевић: Инспирација и узор
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић упутио је јуче телеграм саучешћа поводом смрти Даринке Матић Маровић, како преноси Танјуг. Он је у телеграму написао да ће она остати упамћена као инспирација и узор генерацијама младих људи.
– Даринка Матић Маровић је током своје изузетне уметничке каријере била диригент, професор, декан и ректор. Позлатила је све што је у нашем друштву додирнула снагом свог уметничког талента и чудесне радне енергије – навео је Вукосављевић. Министар је додао да ће она бити инспирација и узор генерацијама младих људи који су уз њен надзор и руковођење откривали тајне музике, уметности, изузетне радне етике и посвећености струци.
– Припада јој значајно место у високим сферама српске културе – написао је Вукосављевић у телеграму саучешћа.
Суђић: Помогла је толикима од нас
– Професор емеритус, велика Даринка Матић Маровић преселила се међу бесмртнике. Нема особе у нашој музици која је више пленила својом особеношћу и ставом, урадила, изградила, научила, подигла... и пре свега помогла толикима од нас, ова истинска хероина наше културе. Племићке достојанствености а крајње приступачна, вулканске енергије и сугестивности а истовремено веома патријархална, утиснула је део себе дубоко и трајно у душе свих који су је познавали. Моји први кораци у дириговању били су под њеним вођством, а до последњих дана ми је била драгоцени критичар, помоћ и подршка. За све што је учинила, уз збогом једно бескрајно хвала – рекао нам је Бојан Суђић, директор Музичке продукције РТС-а и шеф диригент Симфонијског оркестра РТС-а.
Зоран Ерић: Оставља за собом непроцењиво богатство
– Професор емеритус, дугогодишњи декан и ректор, диригент Даринка Матић Маровић припада реду наших најзначајнијих и најплоднијих уметника овога доба. Не могу се набројати њени сјајни наступи са ансамблима „Обилић” и „Колегијум музикум” као и са другим бројним домаћим и страним ансамблима. Нас композиторе посебно је задужила својим преданим радом на премијерним извођењима нових дела. Заслужна је за настајање и постојање великог броја дела за хор, којих не би било без ње и њеног ентузијазма. Даринка оставља за собом непроцењиво богатство. Била је цењена и искрено вољена као што су то само ретки уметници били. Никада неће бити заборављена – рекао је Зоран Ерић, композитор, професор и некадашњи проректор Универзитета уметности.
Биљана Лијескић