Optimizam i radost krasili su ličnost Darinke Matić Marović (1937–2020), možda je u tome ključ svih uspeha koje je u životu, dugom 83 godine, postigla. To je prvi utisak na vest o smrti velike umetnice. Bila je prva žena dirigent, potom dekan Fakulteta muzičke umetnosti i zatim rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu i to u – pet mandata. Pod njenom palicom kalili su se horovi „Kolegijum muzikum”, „Branko Krsmanović” (sada „Obilić”), Beogradska, Zagrebačka, Skopska filharmonija, orkestar RTS-a... Sarađivala je s operama širom sveta, nastupala na svim meridijanima služeći svojoj najvećoj strasti – muzici. Dirigovala je u četrdesetak zemalja sveta, a toliko je priznanja dobila da ih je nemoguće pobrojati.
– U Herceg Novom sam prvi put zaplakala, a u život sam krenula iz Kotora. Otac Branko bio artiljerijski oficir Kraljevine Jugoslavije, a majka Zora, službenica. Otac je nestao u ratu, a majka je, kako je znala i umela, odgajila mene i brata Stevu. Oboje smo završili fakultet, Stevo arhitekturu, a ja Muzičku akademiju nastavnički odsek u klasi akademika Mihajla Vukdragovića. A posle i dirigovanje – opisivala je svojevremeno svoju mladost.
Jedini „porok” mi je rad. Spavam najviše pet sati. Ništa mi ni sad nije teško, govorila je
Kao student Muzičke akademije radila je kao saradnik u baletskoj školi „Lujo Davičo”, a istovremeno igrala u „Branku Krsmanoviću”... I dobijala desetke. Sport je obožavala, bavila se plivanjem, streljaštvom i veslanjem.
– Jedini „porok” mi je rad. Spavam najviše pet sati. Ništa mi ni sad nije teško. Mom životnom i radnom optimizmu nema kraja. Imam urođenu energiju koju prenosim i na sve oko sebe. Volim mlade ljude, njihovu želju za radom, učenjem i uspehom – govorila je svojevremeno novinarima.
Na preporuku profesora Vojislava Ilića, osnovala je ženski akademski hor „Kolegijum muzikum” sastavljen od studentkinja FMU, koji je vodila više od tri decenije. U ovom horu pevale su i devojke koje su sada odlični dirigenti: Biljana Radovanović, Vesna Šouc, Dragana Jovanović...
Kada su je upitali gde je doživela najveće počasti odgovorila je:
– Bilo je to u Atini, ispod Akropolja, u teatru Irodio, dirigovala sam Beogradskom filharmonijom i horom „Branko Krsmanović”. I tu sam bila prva žena dirigent i doživela trijumf... U istom periodu, krajem osamdesetih, pri otvaranju teatra „Akropolis” u Nici, gde je u operi „Samson i Dalila” glavnu ulogu pevao Plasido Domingo, hor „Branko Krsmanović”, koji sam ja pripremila, učestvovao je u scenskom izvođenju predstave. Dirigent ove opere bio je čuveni Francuz Žorž Pretr. Sa operom u Nici sarađivali smo sve do 1992. dok nam UN nisu uvele sankcije...
Uvek je rado naglašavala da je njen život muzika!
– Ona je svuda, u talasima moje Boke, košavi, poju ptica, zvuku automobila. Volim da izvodim savremenu muziku koja nam priča o vremenu u kome živimo. A, na drugoj strani, ushićena sam duhovnom muzikom, jer ona je proizvod srca i duše, pa se tako i peva i svira – govorila je.
Veoma bogat i kreativan život Darinke Matić Marović je okončan, ali njeno ime na domaćoj umetničkoj sceni ostaje upisano zlatnim slovima, za primer i ponos generacijama koje dolaze.
Vukosavljević: Inspiracija i uzor
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević uputio je juče telegram saučešća povodom smrti Darinke Matić Marović, kako prenosi Tanjug. On je u telegramu napisao da će ona ostati upamćena kao inspiracija i uzor generacijama mladih ljudi.
– Darinka Matić Marović je tokom svoje izuzetne umetničke karijere bila dirigent, profesor, dekan i rektor. Pozlatila je sve što je u našem društvu dodirnula snagom svog umetničkog talenta i čudesne radne energije – naveo je Vukosavljević. Ministar je dodao da će ona biti inspiracija i uzor generacijama mladih ljudi koji su uz njen nadzor i rukovođenje otkrivali tajne muzike, umetnosti, izuzetne radne etike i posvećenosti struci.
– Pripada joj značajno mesto u visokim sferama srpske kulture – napisao je Vukosavljević u telegramu saučešća.
Suđić: Pomogla je tolikima od nas
– Profesor emeritus, velika Darinka Matić Marović preselila se među besmrtnike. Nema osobe u našoj muzici koja je više plenila svojom osobenošću i stavom, uradila, izgradila, naučila, podigla... i pre svega pomogla tolikima od nas, ova istinska heroina naše kulture. Plemićke dostojanstvenosti a krajnje pristupačna, vulkanske energije i sugestivnosti a istovremeno veoma patrijarhalna, utisnula je deo sebe duboko i trajno u duše svih koji su je poznavali. Moji prvi koraci u dirigovanju bili su pod njenim vođstvom, a do poslednjih dana mi je bila dragoceni kritičar, pomoć i podrška. Za sve što je učinila, uz zbogom jedno beskrajno hvala – rekao nam je Bojan Suđić, direktor Muzičke produkcije RTS-a i šef dirigent Simfonijskog orkestra RTS-a.
Zoran Erić: Ostavlja za sobom neprocenjivo bogatstvo
– Profesor emeritus, dugogodišnji dekan i rektor, dirigent Darinka Matić Marović pripada redu naših najznačajnijih i najplodnijih umetnika ovoga doba. Ne mogu se nabrojati njeni sjajni nastupi sa ansamblima „Obilić” i „Kolegijum muzikum” kao i sa drugim brojnim domaćim i stranim ansamblima. Nas kompozitore posebno je zadužila svojim predanim radom na premijernim izvođenjima novih dela. Zaslužna je za nastajanje i postojanje velikog broja dela za hor, kojih ne bi bilo bez nje i njenog entuzijazma. Darinka ostavlja za sobom neprocenjivo bogatstvo. Bila je cenjena i iskreno voljena kao što su to samo retki umetnici bili. Nikada neće biti zaboravljena – rekao je Zoran Erić, kompozitor, profesor i nekadašnji prorektor Univerziteta umetnosti.
Biljana Lijeskić