Неколико година пре свог коначног одласка, у једној јавној прилици, Невенка Опачић (децембар 1948 – јул 2020) споменула је два београдска листа која су омеђила њену новинарску каријеру. На почетку, био је то „Студент”, у којем је сарадник била као студенткиња права, а на крају „Политика”, где се пензионисала као уредник радио-телевизијског сектора. На првој од те две медијске адресе, казала је тада, „научила сам шта новинарска професија заправо значи”. На другој се, затим, то с временом могло развијати, усавршавати и примењивати. На основу тако схваћене суштине позива коју чине и знање и одговорност, дугогодишњим радом Невенка Опачић је стекла велики углед и поштовање у културној јавности, посебно у круговима филмских и телевизијских стваралаца.
Њена радна биографија писана је у потпуности у „Политикиној” кући, прво у дневном листу „Експрес Политика”, затим у недељнику „Радио ТВ ревија” и потом у дневној „Политици”. Рано се определила за праћење филмске уметности и чинила је то жанровски разноврсно, али највише кроз интервјуе са најзначајнијим делатницима у југословенској кинематографији, остављајући тако драгоцена сведочанства о плодним периодима ове области националне културе.
Била је чланица ФИПРЕСЦИ, међународног удружења филмских критичара и новинара. Извештавање са домаћих и светских (Кан, Берлин) филмских фестивала донело јој је чланство у жиријима на неким од тих националних и интернационалних (Братислава, Мотовун) смотри. Искуство те врсте допринело је да јој буду поверени и нови послови – руковођење прес-службом на „Фесту”, уређивање билтена на Фестивалу европског филма на Палићу, ту и место селектора за програм „Раскршћа 2002”. Све то крунисано је 2014. године плакетом Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности.
То су фактографски подаци. Иза њих је личност племенитих својстава. Невенка Опачић је у приватном животу поседовала храброст и истрајност. Била је дружељубива, комуникативна, веома одана пријатељима. У њеном понашању било је и спонтаности и срдачности, и обзира и углађености. Тим особинама у пословном животу додала је чврстину става и уверења. Бавећи се као новинар и, посебно као уредник, сферама у којима се јављају естрадни насртаји кича, комерцијални притисци, личне сујете, чувала је од њиховог продора новине у којима је радила. Ставом да се не подлеже модама и пукој „тржишној тражњи”, те да се подржавају несумњиве вредности у домену филма, радија и телевизије стекла је ауторитет и у матичној редакцији и ван ње. Лишена сваке суревњивости, имала је добре односе с колегама и пружала подршку млађима.
За Невенком Опачић остају сви ти добри трагови и многа лепа сећања.
Бранка Оташевић