Nekoliko godina pre svog konačnog odlaska, u jednoj javnoj prilici, Nevenka Opačić (decembar 1948 – jul 2020) spomenula je dva beogradska lista koja su omeđila njenu novinarsku karijeru. Na početku, bio je to „Student”, u kojem je saradnik bila kao studentkinja prava, a na kraju „Politika”, gde se penzionisala kao urednik radio-televizijskog sektora. Na prvoj od te dve medijske adrese, kazala je tada, „naučila sam šta novinarska profesija zapravo znači”. Na drugoj se, zatim, to s vremenom moglo razvijati, usavršavati i primenjivati. Na osnovu tako shvaćene suštine poziva koju čine i znanje i odgovornost, dugogodišnjim radom Nevenka Opačić je stekla veliki ugled i poštovanje u kulturnoj javnosti, posebno u krugovima filmskih i televizijskih stvaralaca.
Njena radna biografija pisana je u potpunosti u „Politikinoj” kući, prvo u dnevnom listu „Ekspres Politika”, zatim u nedeljniku „Radio TV revija” i potom u dnevnoj „Politici”. Rano se opredelila za praćenje filmske umetnosti i činila je to žanrovski raznovrsno, ali najviše kroz intervjue sa najznačajnijim delatnicima u jugoslovenskoj kinematografiji, ostavljajući tako dragocena svedočanstva o plodnim periodima ove oblasti nacionalne kulture.
Bila je članica FIPRESCI, međunarodnog udruženja filmskih kritičara i novinara. Izveštavanje sa domaćih i svetskih (Kan, Berlin) filmskih festivala donelo joj je članstvo u žirijima na nekim od tih nacionalnih i internacionalnih (Bratislava, Motovun) smotri. Iskustvo te vrste doprinelo je da joj budu povereni i novi poslovi – rukovođenje pres-službom na „Festu”, uređivanje biltena na Festivalu evropskog filma na Paliću, tu i mesto selektora za program „Raskršća 2002”. Sve to krunisano je 2014. godine plaketom Jugoslovenske kinoteke za doprinos filmskoj umetnosti.
To su faktografski podaci. Iza njih je ličnost plemenitih svojstava. Nevenka Opačić je u privatnom životu posedovala hrabrost i istrajnost. Bila je druželjubiva, komunikativna, veoma odana prijateljima. U njenom ponašanju bilo je i spontanosti i srdačnosti, i obzira i uglađenosti. Tim osobinama u poslovnom životu dodala je čvrstinu stava i uverenja. Baveći se kao novinar i, posebno kao urednik, sferama u kojima se javljaju estradni nasrtaji kiča, komercijalni pritisci, lične sujete, čuvala je od njihovog prodora novine u kojima je radila. Stavom da se ne podleže modama i pukoj „tržišnoj tražnji”, te da se podržavaju nesumnjive vrednosti u domenu filma, radija i televizije stekla je autoritet i u matičnoj redakciji i van nje. Lišena svake surevnjivosti, imala je dobre odnose s kolegama i pružala podršku mlađima.
Za Nevenkom Opačić ostaju svi ti dobri tragovi i mnoga lepa sećanja.
Branka Otašević