Мултимедијални уметник Добрица Камперелић преминуо је 17. јануара у Београду, а кремација је била 21. јануара. Рођен је у Београду 1947. године, дипломирао је на Правном факултету у Београду и најпре радио као правник у издавачком предузећу „Нолит”. Шездесетих је био бубњар ритам и блуз бенда „Немогућих пет”. Из летаргије се пробудио 1968. године када је почео да пише сатиру (афоризме, сатиричну поезију и есеје) и да се изражава кроз цртеже и вињете. Касних седамдесетих почиње да сарађује са међународном асоцијацијом за визуелну и конкретну поезију Весист, а касније учествује у неоавангардним уметничким покретима сигнализам и клокотризам. У то време постепено постаје мејл артиста.
Имао је дванаест самосталних изложби у бившој Југославији (Београд, Нови Сад, Прибој, Пријепоље, Горњи Милановац, Бар, Загреб), у САД (Далас и Сан Франциско), Јужној Кореји у Сеулу, у Италији, Милану и у Холандији у Тилбургу.
Аутор је више од тридесет међународних мултимедијалних уметничких пројеката и мејл арт изложби, такође је реализовао пројекте као што су југословенски авангардни покрет уз помоћ Цезара Еспинозе, групе Колективо 3 (Мексико Сити) или ARS kao IDEA (Понте Носа, Италија)...
Широм света реализовао је више од 70 интерактивних пројеката, перформанса, хепенинга и процесуалних јавних протеста и дао свој допринос у 637 међународних уметничких и мејл арт пројеката (експериментална поезија, видео-уметност, фотографија, сликање и цртање, концептуализам, мејл арт). Такође је имао удела у перфо-групи КВАРТ на 50. Бијеналу у Венецији 2003. као и на неким фестивалима и нетворкинг конгресима у Миндену у Немачкој
Међународни центар за превођење и истраживања поезије у Кини прогласио га је „Најбољим песником света” 2004. године. Аутор је четири књиге: Уметност као комуникација (1992), Отворени свет – Отворена свест (1996), Пречицом мисли/Дијагоналом предосећања (2001) и Слетање у нову еру планетарне уметности (2002). Био је члан многих страних и домаћих уметничких асоцијација.
Мирољуб Филиповић Филимир