Multimedijalni umetnik Dobrica Kamperelić preminuo je 17. januara u Beogradu, a kremacija je bila 21. januara. Rođen je u Beogradu 1947. godine, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i najpre radio kao pravnik u izdavačkom preduzeću „Nolit”. Šezdesetih je bio bubnjar ritam i bluz benda „Nemogućih pet”. Iz letargije se probudio 1968. godine kada je počeo da piše satiru (aforizme, satiričnu poeziju i eseje) i da se izražava kroz crteže i vinjete. Kasnih sedamdesetih počinje da sarađuje sa međunarodnom asocijacijom za vizuelnu i konkretnu poeziju Vesist, a kasnije učestvuje u neoavangardnim umetničkim pokretima signalizam i klokotrizam. U to vreme postepeno postaje mejl artista.
Imao je dvanaest samostalnih izložbi u bivšoj Jugoslaviji (Beograd, Novi Sad, Priboj, Prijepolje, Gornji Milanovac, Bar, Zagreb), u SAD (Dalas i San Francisko), Južnoj Koreji u Seulu, u Italiji, Milanu i u Holandiji u Tilburgu.
Autor je više od trideset međunarodnih multimedijalnih umetničkih projekata i mejl art izložbi, takođe je realizovao projekte kao što su jugoslovenski avangardni pokret uz pomoć Cezara Espinoze, grupe Kolektivo 3 (Meksiko Siti) ili ARS kao IDEA (Ponte Nosa, Italija)...
Širom sveta realizovao je više od 70 interaktivnih projekata, performansa, hepeninga i procesualnih javnih protesta i dao svoj doprinos u 637 međunarodnih umetničkih i mejl art projekata (eksperimentalna poezija, video-umetnost, fotografija, slikanje i crtanje, konceptualizam, mejl art). Takođe je imao udela u perfo-grupi KVART na 50. Bijenalu u Veneciji 2003. kao i na nekim festivalima i netvorking kongresima u Mindenu u Nemačkoj
Međunarodni centar za prevođenje i istraživanja poezije u Kini proglasio ga je „Najboljim pesnikom sveta” 2004. godine. Autor je četiri knjige: Umetnost kao komunikacija (1992), Otvoreni svet – Otvorena svest (1996), Prečicom misli/Dijagonalom predosećanja (2001) i Sletanje u novu eru planetarne umetnosti (2002). Bio je član mnogih stranih i domaćih umetničkih asocijacija.
Miroljub Filipović Filimir