Књижевник Добрашин Јелић (1946‒2021) преминуо је 29. марта у 75. години, од последица вируса корона. Рођен је у Слатини, код Андријевице. Дипломирано је на Правном факултету Универзитета у Новом Саду. Радио је на пословима сузбијања привредног криминалитета у републичким и савезним органима.
Писао је прозу, поезију, књижевну и ликовну критику. Објавио је 54 књиге у којима је главни мотив Црна Гора.
Био је члан Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Црне Горе и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, којем је поклонио део своје библиотеке и више десетина потписаних књига.
Прву причу „Једноруки ловац”објавио је1983. године у листу „Побједа”.
У низу признања које је добио истичу се награде „17. јул” завичајне општине Андријевица за књижевни опус и „Михаило Лалић” за роман „Бескрајна поља чичка”. Прва награда припала му је за необјављену хаику песму на анонимном Међународном конкурсу Хаику фестивала „Оџаци 2019”.
Његова дела превођена су на енглески, италијански, јерменски, бугарски, македонски, словеначки и албански језик. Заступљен је у антологијама, књижевним изборима и панорамама, а између осталог и у књигама „Ко је ко – писци из Југославије” Милисава Савића, Лексикону црногорске културе, Николе Рацковића...
Војислав Бубања објавио је „Разговори с Добрашином”, „Књигу о Добрашину” и „Критика о Добрашину” – изабране књижевне критике о Јелићевом делу. Радиша Благојевић, написао је, 2019. године књигу „Критика о поезији Добрашина Јелића”, а Видак М. Масловарић, исте године, књигу „Критика о прози Добрашина Јелића”.
О свом стваралаштву и плановима у данима пандемије Јелић је говорио у нашој рубрици „Уметници поручују”, а пре месец дана о свом новом делу „Поднаполи: Разговори с лицима Горског вијенца”. Тако је потврдио да је његова животна максима до послењег часа била „Ни дан без ретка”, што је и истоимени наслов Јурија Ољеше.
Random autor