Kada ga je kao mladića, usmerenog ka prozaičnom tehničkom zanimanju, Van Gog pozvao pomoću jedne reprodukcije da mu se pridruži u stvaranju veličanstvene slikarske umetnosti boje i oblika, Velizar Krstić nije slutio da će na tom putu poneti i mnogo teži teret večitog preispitivanja, sumnje i nemira koji je na svojim plećima vukao veliki majstor iz Holandije. U životu odlučan, hrabro prihvativši svoje pozvanje, Velizar Krstić će u narednih pedeset godina izgraditi samosvojan likovni opus, satkan od crteža, slika, grafika i skulptura koji će obeležiti našu epohu globalnih katastrofa, nacionalnog stradanja, ličnog propadanja i pojedinačnog nestajanja.
Tako i u slikama i objektima kolača ili voća sa naizgled pop-artističkom tematikom stoji gorka ironija i kritički odnos prema obećanom raju neoliberalne ekonomije i globalne isključivosti
Na početku umetničkog rada Velizareva urođena ozbiljnost i posvećenost poslu našli su u profesoru Đorđu Bošanu pravu podršku za vrlo ekspresivno i dramatično tretiranje motiva, ljudske figure, raščerečenih životinja i mitoloških likova, za izlivanje na platno nagomilane unutrašnje teskobe kroz furiozno sudaranje linije, svetlosnih i bojenih mrlja. Dramatično osećanje prenosilo se i na prizore iz svakodnevice, na obuću, žensku frizuru ili kućnu muvu otkrivajući u predimenzioniranim oblicima naličje stvari. Kao prvi dobitnik Lubardine nagrade usavršavao se u Beču a kasnije u Atini, u ta dva pola naše kulturne ose što je doprinelo daljem produbljivanju njegovog paralelnog osećanja pripadnosti ali i otuđenosti, njegovog traženja suštinskih odgovora za probleme humane egzistencije. O tome svedoče njegovi portreti, istovremeni prikazi spoljašnjeg izgleda i intestinalnog sadržaja koji balansiraju između mračnih strana bića i svet(l)osti ljudskog lica.
Drastična suprotstavljenost vizuelnih elemenata biće obeležje Velizarevog slikarskog i grafičkog dela i u kasnijim radovima nastalim kao neumitna reakcija na apokaliptično društveno-ekonomsko i političko okruženje, na opštu bedu, glad i pomor kroz koje smo ovde prolazili i prolazimo. Tako i u slikama i objektima kolača ili voća sa naizgled pop-artističkom tematikom stoji gorka ironija i kritički odnos prema obećanom raju neoliberalne ekonomije i globalne isključivosti. Zgusnuti iskaz koji karakteriše svako Velizarevo delo, nastao iz dubokog i snažnog doživljaja poteklog iz balkanskih korena, pripada onom univerzalnom poimanju likovnog dela kao organizma po sebi u kojem je umetnik jedini i suvereni tvorac. Ovakav beskompromisni umetnički stav doneo mu je tokom godina brojne nagrade u zemlji i inostranstvu ali i izvesnu usamljenost u svetu virtuelnih predstava i tehnoloških opsena i nematerijalnog i efemernog shvatanja pojma umetničkog dela.
Bavljenje sobom prouzrokovalo je i veću osetljivost prema drugom što je Velizar Krstić umeo da pokaže u kontaktu sa đacima u Šumatovačkoj, sa brojnim studentima grafike i slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti gde je tokom dvadeset pet godina uspešno prenosio svoja iskustva, ali i na Aristotelovom univerzitetu u Solunu gde je bio jedan od osnivača katedre grafike. Svoj doprinos društvenom angažmanu dao je i na čelu Udruženja likovnih umetnika Srbije i brojnim drugim aktivnostima na kulturnom planu.
Na svojoj poslednjoj izložbi održanoj 2018. u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić”, Velizar Krstić je predstavio crteže, slike, grafike i skulpture iz raznih perioda, otkrivajući pogled na svet u kojem dominiraju oblici nastajanja i rađanja, ali i traganja za smislom ispred zida ravnodušnosti i opasnosti od stalne kontrole našeg postojanja. Opus Velizara Krstića ukazuje se kao izuzetna umetnička vrednost koja nepokolebljivo stoji u svetu, ispunjen dramatičnim osećanjem tragičnog iz koga nas njegov autor uvek posmatra svevidećim okom.
Čedomir Vasić