Ђорђевић Предраг

U utorak smo zajedno rucali, spremao si mi rucak u nasoj, Dubravi. U cetvrtak sam te nasao mrtvog, a danas u subotu sam te sahranio...Bukvalno smo zajedno prohodali, zajedno odrastali, nase skolske raspuste provodili kod babe i dede. Zajedno smo vozili nase prve bicikle, zajedno gurali kolica sa malterom, nosili blokove i monte za kuce u selu. Zajedno kupili nase prve stapove za pecanje i isli na pecanje. Zajedno se smejali dedi i njegovom psovanju, i sve to u nasoj Dubravi gde smo odrasli, i gde si sada posle toliko godina zavrsio svoj zivot. Odrasli smo, zavrsili vojsku, preziveli rat devedesetih, zajedno radili u mom prvom klubu. Preziveli bombardovanje, osnovali porodice i surovi zivot nas nije milovao., a narocito tebe poslednjih godina. Brate moj, nedostajeces mi mnogo, jer svaki dan smo se culi. Ja sam nervozni i nadrkani namcor koji nikog nije mogao da trpi, ali ti si me uvek zasmejavao i oraspolozio. Brate moj, odmori se i pocivaj mi u miru, a brat te nikada nece zaboraviti, ti si i dalje ziv za mene, i ziveces.