Вест о одласку Мише Алексића, бас-гитаристе „Рибље чорбе”, делује нестварно за читаву генерацију домаћих рокера, који се на друштвеним мрежама опраштају од њега. Почев од Бајаге и „Инструктора”, Дејана Цукића, рок новинара и критичара Ивана Ивачковића, „YU групе”, Кристине Ковач и многих других.
Мирослав Миша Алексић није био само бас-гитариста култне рок групе „Рибља чорба”, композитор и продуцент, већ је пре свега живео рокенрол, са лакоћом и осмехом на лицу. Попут вечитог дечака са гитаром сакупљао је надахнуће на улицама родног Београда, а зауставила га је пандемија у 67. години живота. Алексић је са својом групом „Рибља чорба” освојио награду за најбољи бенд 2019. године, коју је доделило Удружење музичара рок, џез и забавне музике Србије, а уручена је недавно, у октобру ове године, у Атељеу 212, када нико није могао слутити овакав исход.
Рођен је у Београду 1953. године и као и многи из његове генерације, слушао је светске хитове ноћу на Радио Луксембургу. Прву гитару купили су му родитељи, а захваљујући размени ђака, када је био четврти разред средње школе, отишао је САД, у Балтимор, где је школу завршио.Ту је сам купио гитару и свирао у једном бенду са другарима из школе, а када се враћао у Србију, они су му за опроштај купили гитару „фендер“.
Миша Алексић је живео за добру музику. Почео је каријеру у бенду „Ројали” (1970) као бас-гитариста и певач. Баш те године бенд је освојио друго место на такмичењу у организацији уредника емисије Радио Београда „Вече уз радио”. Већ следеће године је отишао у САД, а по повратку у Београд, под утицајем група „Deep Purple” и „Led Zeppelin”, оснива састав СОС. Нешто касније, 1978, настао је бенд „Рибља чорба”, који је стварао део историје домаће рок сцене, а којем је Алексић остао веран од почетка до свог краја. Осим што је био један од оснивача и басиста групе, писао је музику и продуцирао њене албуме. Аутор је, између осталог, музике за популарну песму „Остаћу слободан”, као и за песме „Амстердам“, „Ја ратујем сам”...
Миша Алексић је током каријере био веома свестран и креативан аутор, писао је, заједно с Бајагом, песме за Здравка Чолића, Биљану Петровић, „Џези бел”, Милорада Мандића. Био је продуцент албума за бендове „Ратници подземља”, „Џези бел”, „Минђушари”, „Run Go” и „Прозор”.
Написао је књигу „Уживо! Аутобиографија”, која је објављена у издању Лагуне, веома запажену међу делима са рок тематиком, која је драгоцен извор података за оне који се баве пручавањем рок музике на нашим просторима.
Биљана Лијескић