Позивајући се на италијанску штампу, међу њима и „Коријере дела сера”, агенција Франс прес пренела је вест да је Виторио Греготи, реномирани италијански архитекта, једна од жртава вируса корона. Деведесетдвогодишњи Италијан преминуо је од упала плућа у болници у Милану, у којој је хоспитализована и његова супруга, али о чијем здравственом стању нема нових вести.
Греготи је рођен 1927. у Новари, у регији Пијемонт, дипломирао је на Политехничком универзитету у Милану 1952, а свој студио основао је 1974. Био је и главни и одговорни уредних италијанског архитектонског магазина „Казабела” током педесетих и шездесетих година прошлог века, док је у два наврата током седамдесетих био задужен и за визуелно-уметнички сегмент Венецијанског бијенала. У нека од његових најупечатљивијих градитељских достигнућа убрајају се Мараси стадион у Ђенови, изграђен 1990. зарад светског првенства у фудбалу, олимпијски стадион у Барселони, у чијем је адаптирању учествовао 1992, и Арчимболди опера у Милану, зграда футуристичне структуре саграђена да би се у њој од 2002. до 2004. одржавали програми Миланске скале док се њена матична зграда реновира. Познат је мимо родне земље по бројним пројектима, најпре по стамбеном блоку у Шангају, културном центру у Лисабону, у Португалу, и позоришту у Прованси.
Дарио Франческини, италијански министар културе, рекао је да је Греготи био „велики архитекта и градски планер који је Италији обезбедио престиж широм света”, a реагујући на вест о његовој смрти, Стефано Боери, његов колега, назвао га је „мајстором на међународном сцени”. „Велика је туга што га више нема”, додао Боери у објави на „Фесјбуку”.
„Њујорк тајмс” у чланку њему посвећеном подсeтио је на кључне моменте његове каријере, оцењујући његов допринос модернизму великим, истичући да је у реализованим замислима вешто комбиновао традицију и иновације. Амерички лист посебно се осврће на здање већ поменутог стадиона у Барселони, које је првобитно изграђено за потребе изложбе 1929. и које је после Медитеранских игара 1955. заборављено и руинирано, а које је Греготи преуредио тако што је сачувао оригиналну фасаду и све постојеће куле, али је комплетна унутрашњост измењена. Тадашњи приступ италијанског стручњака похвалио је и архитекта Нил Вилсон и тексту у „Индипенденту” из 1989, оценивши да сви који су били присутни током изградње 1929. могу да посведоче да су беспрекорно очувани „амфитеатар налик Римском циркусу, неокласичан изглед лукова и елегантне куле”.
Random autor