БАЊАЛУКА - Песник, преводилац, музиколог, есејиста Коља Мићевић преминуо је у уторак у Бањалуци, у 80. години, саопштило је Српско књижевно друштво.
Рођен 1941. у Бања Луци, где је завршио основну школу и гимназију, Мићевић је студије Опште књижевности дипломирао у Београду.
Био је члан Српског књижевног друштва и Удружења књижевника Републике Српске, као и почасни грађанин Бања Луке.
Живео је и радио као самостални уметник у Бања Луци, Београду и Паризу, и као веома плодни стваралац, оставио је богат, свестран и веома значајан опус, преноси Танјуг.
Аутор је преводио поезију, углавном са француског, словеначког (Франце Прешерн), енглеског (Едгар Алан По „Целокупне песме” на српски, девет верзија култног „Гаврана” на француски), шпанског (Федерико Гарсија Лорка), италијанског (Данте Алигијери „Божанствена Комедија” и „Вита нова”).
Превео је и објавио све велике француске песнике у осам антологија и 30 књига, од Трубадура до Стефана Малармеа и Пола Валерија, између осталих у тој колекцији су и следећа имена: Франсоа Вијон, Шарл Орлеански, Морис Сева, Жан де Ла Фонтен, Виктор Иго, Жерар де Нервал, Жил Лафорг, Гијом Аполинер.
Са српског на француски је превео значајну „Антологију поезије југословенских песника, Лес салутс славес, од 1800. до 1900”, док је Дантеову „Комедију” Мићевић превео и са италијанског на француски језик.
Објавио је и значајне књиге из музикологије: „Свете, лаку ноћ!”, „Моцарт сусреће Скарлатија”, „Моцарт”, „Злочин Марије Терезије”, „Лирска историја музике”, „Од Питагоре до Баха, I-IV”, „Џепна историја музике”, „Од Орфеја до Љубице Марић”, „Музички роман, I-IV”.
Публиковао је своје збирке песама на српском (Стопа Сна, Стање Никога, Клавиринт, Виновник, Еросин Мелос) и француском (L'Hommealarmé, Lelitdéfait, Monsieurle Serpent), као и огледе из преводилаштва (Константе и превиди, Афричка легенда).
Добитник је многих домаћих и међународних књижевних и преводилачких признања међу којима су и награде: Милош Н. Ђурић,1972, за превођење, Награда београдских клокотриста за збирку „Штрик и Шија”, Награде - Станислав Винавер, Сретен Марић, Мирослав Антић, Кочићева награда, Вукова награда, Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда, и Златна медаља Француске академије, 1989. за ширење француске културе и језика.
У италијанском културном центру у Паризу у оквиру смотре Фестивал Voix Vives одржао је серију предавања Данте наш близанац (Dante notre Gémeau), чији се видео-записи могу наћи на „Јутјубу”.
У Српском књижевном друштву одржано је више књижевних вечери посвећених стваралаштву управо Коље Мићевића, чији се аудио и видео записи чувају у овој установи.
Неки од тих вечери носе називе „Музички роман, од Јувала до Моцарта”, „Римагинације”, „Џепна историја музике”, „Миљковић - Данте: Прво певање”, „Данте шаље секунданте”.
Random autor