После Херберта, Милоша, Шимборске, Мрожека отишао је, 24. априла Ружевич, један од последњих великана пољске књижевности, добитник низа значајних пољских и светских награда, кога је заобишла Нобелова.
Био је песник, прозни писац, есејиста, драмски писац, филмски сценариста. Нечувено аутобиографичан, мада се према уметности односио крајње критично и суздржано. Живео је скромно, целог живота у унутрашњој емиграцији у градићима и градовима Доње Шлеске.
Учествовао је у рату у Земаљској армији. Поезију је почео да пише уочи самог рата, захваљујући старијем брату Јанушу, такође песнику који је погинуо пред сам крај рата и у свему му био велики узор. Посветио му је књигу у оквиру својих Сабраних дела.
Захваљујући томе што се није друштвено ангажовао написао је двадесетак збирки песама, аутор је „Картотеке”, једне од најзначајнијих драма 20. века. Премда није волео књижевне вечери, интервјуе, сусрете с читаоцима спада у најпревођеније пољске песнике. Према библиографији Института за књигу превођен је на 58 језика. Његови преводи објављени су у 900 књига.
Био је аутор најзначајнијих пољских издавачких кућа. Његове драме извођене су у најчувенијим пољским и светским позориштима. Посвећиване су му бројне научне конференције. Мада се, с обзиром на то да је студирао историју уметности и по свој прилици желео пре да буде ликовни уметник него писац, дружио са сликарима, вајарима, историчарима уметности.
Пред крај живота изложио је у Народном музеју у Вроцлаву, у коме је од 1968. живео, своје инсталације. И у њима је испољио изузетно осећање за иронију и хумор.
У Југославији и Србији открио га је крајем педесетих година прошлог века Петар Вујичић који га је преводио до смрти 1993. године. Код Петра сам упознала Ружевича седамдесетих година, те ми је допустио да га након њега преводим. Спада у ретке писце чија су најзначајнија дела преведена на српски.
Недавно је Трећи трг објавио Ружевичеве „Изабране песме”, које потврђују уверење критичара и теоретичара књижевности да је: „Једини у лирици изразио драму своје генерације”, како је за њега као дебитанта рекао велики пољски критичар Казимјеж Вика.
Од самог почетка био је код нас радо читан. По свој прилици на многе наше песнике извршио је одређен утицај, мада је тешко рећи који, јер је његова „једноставност” непоновљива.
Бисерка Рајчић