У Београду је јуче преминуо Срђан Мркушић (рођен 26. маја 1915. у Сињу). Време и место његове сахране биће накнадно саопштени.
Наша земља је имала много одличних голмана, али је Мркушић био нешто посебно - чувени "трећи бек". На себе је привукао пажњу на голу сплитског Хајдука, а најјачи предратни српски фудбалски клуб БСК га је 1937. довео у своје редове, јер је процењено да је управо он идеалан за нову улогу. Уместо "линијаша" тражио се не само господар шеснаестерца, него чувар мреже који ће да отклања опасност и далеко од свог гола.
У почетку је било невоља с таквим новим начином не само брањења, него и игре. Али је Мркушић све то издржао и до своје 39. године савладавао све тешкоће упркос томе што је имао три прелома и једва остао жив 1946. од перфорације слепог црева. Каријеру је завршио, како је говорио, на молбу свог клуба Црвене звезде, кад му је речено да јој је "упропастио већ неколико генерација голмана".
Иако му је најбоље играчке године појео Други светски рат постигао је изузетно много. С БСК-ом је био првак 1939. и играо у Средњоевропском купу, тада једином озбиљном међународном европском клупском такмичењу, а с Црвеном звездом је постао шампион државе 1951. и 1953. и освајао Куп Југославије 1948, 1949. и 1950.
На гол репрезентације је први пут стао 23. марта 1941. у Београду против Мађарске (1:1), што је уједно била и последња утакмица нашег државног тима пре рата. С 35 година је бранио на Светском првенству 1950. у Бразилу (укупно 11 пута за Југославију).
Завршио је Шумарски факултет у Београду, радио у Градском зеленилу и често као стручњак помагао клубовима да имају одлично травнато игралиште. До последњег дана је остао веран Црвеној звезди у чијем је Управном одбору био као представник њених старих асова.
И. Ц.
И. Ц.