Српска уметничка сцена остала је без Зорана Јовановића Добротина (1942–2016), једног од истакнутијих ликовних уметника у земљи, наводи се у саопштењу Удружења ликовних уметника Србије.
Уметник је рођен је у Добротину на Косову и Метохији 1942. године. Дипломирао је и магистрирао на ФПУ у Београду. Члан је Улуса од 1970. Радни век професора провео је на Факултету ликовних уметности у Приштини (касније измештен у Звечан). За свој рад добио је значајне награде: прва награда Октобарског салона за графику 1979, прва награда Јесење изложбе Улуса за сликарство 1997, Гран при на бијеналу слика у Косовској Митровици 2003. и многе друге. Његова дела се налазе у свим значајним колекцијама у земљи.
Колеге о Добротину наводе да је увек насмејан и доброг расположења, волео је живот, људе и изнад свега је волео и живео за уметност. Пасионирано у свом раду стварао је дела у даху, без предаха, дела која су преносила његову необуздану страст за стварањем уметничког дела.”
Енергичан и експресиван потез који је идиом његовог целокупног стваралаштва, синоним је и за њега као човека. Његов опус је богат, а слика, графика као медији његовог изражавања су се међусобно допуњавали. Линија као spiritus movens красила је његове радове, а оптимизам њега као човека. Дело које је остало иза њега сасвим јасно је одредило улогу и значај које је стваралаштво Зорана Јовановића Добротина заузело на српској ликовној сцени, истиче се између осталог у саопштењу Улуса.
К. Р.