Редитељ Урош Стојановић (44), аутор филма „Чарлстон за Огњенку”, преминуо је у суботу у Лос Анђелесу, где је живео последњих година. Стојановић, син познатог глумца Феђе Стојановића, преминуо је највероватније од последица срчаног удара, пренео је Танјуг.
Након успешног филмског првенца „Чарлстон за Огњенку" (2008), Урош Стојановић је добио понуду да отпутује у Холивуд и тамо настави редитељску каријеру.
Са буџетом од око четири милиона евра, његов дугометражни првенац „ „Чарлстон...” оцењен је као најскупљи српски филм, који је урађен по највишим стандардима западноевропске и америчке продукције.
Радња се одвија у бајковитој мелодрами, у селу осталом без мушкараца после Првог светског рата, из којег две сестре одлазе у свет како би нашле мужа. Главне улоге су тумачили: Катарина Радивојевић, Соња Колачарић, Ненад Јездић и Стефан Капичић, а остварење је привукло пажњу и првим појављивањем Оливере Катарине на филму након више од три деценије паузе у каријери.
„Одлучио сам се да радњу филма сместим у време налик данашњем, у доба када се после неколико крвавих сукоба у Србији јавила крхка и краткотрајна нада да је нормалан живот могућ и на овом поднебљу. Нисам желео да филм оптеретим дневном политиком, а уверен сам да он тиме није изгубио на актуелности – изјавио је Урош Стојановић за „Политику” 2008. године, а међу својим филмским узорима тада је издвојио филм „Прохујало са вихором”, који слика грађански рат у Америци.
– Тај филм не памтимо по рату. Памтимо само љубав главних јунака. Када бих могао да ископирам тај филм, то бих радо урадио, али не могу. Прошло је много времена од тог филма и све се променило. Пробао сам да измислим нешто што ће да функционише на тај начин, само другачије – рекао је тада Урош Стојановић.
На изради специјалних ефеката за потребе „Чарлстона за Огњенку” сарађивали су студији из Београда, Француске, Хрватске и Бугарске. У филму је забележено чак 40 минута специјалних ефеката. Редитељ Лик Бесон саветовао је екипу филма у периоду постпродукције, а тон је рађен у Бесоновом замку недалеко од Париза. Музику за ово остварење урадио је прослављени јапански филмски композитор Шигеру Умебајаши.
Отац и син, Феђа и Урош Стојановић сарађивали су 1997. године на Урошевом кратком играном филму „Вешала за двоје”. Филм се бави преиспитивањем балканских и холивудских митова и мађија, а радња је смештена у 1897. годину на једна вешала на Дивљем Западу.
К. Р.