Српски књижевник, публициста, глумац, звезда дечје телевизијске емисије „Фазони и форе” Раша Попов преминуо је у 84. години у Београду.
Попов је, како преносе београдски медији, преминуо синоћ након дуге и тешке болести.
Родио се 1933. у Мокрину. Године 1952. дошао је у Београд на студије и завршио Филозофски факултет.
Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност, а новинарску каријеру започео у новосадском „Дневнику”.
Био је новинар листа „Младост” од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда. У Телевизији Београд је био до 1995. године.
Попов је био лектор за српско-хрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977, а главни уредник издавачке куће Матица српска од 1983. до 1985. године.
Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију „Видови фашизма”.
Наступао је у ТВ серијама као приповедач, а неке од најпознатијих су: „Радост сазнања”, „Фазони и форе”, „Варошарије”, „У сну сан”, „Шешир без дна”.
У серији за децу „Фазони и форе” био је 155 пута Раша Проналазач.
О друштвеним темама писао је као колумниста листа „Политика”.
Објавио је више књига песама за децу и одрасле: „Два ока” (1963), „Гвоздени магарац” (1976), „Жабац који не зна да ћути” (1987), „Трулеж зглаве” (1991), „Шешир без дна” (2001), „Лажљива уста истине” (2002), „Возом посред улице” (2003), „Био сам срећни коњ” (2003), „Бајке за 21. век” (2007), „Чаробњаков СМС” (2007), „Мали зелени” (2009), „Мокрински патуљци” (2013), „Усамљена принцеза” (2014).
Добитник је награде „Доситеј Обрадовић” за 2015. годину.
Вукосављевић: Попов зрачио духом умне игре и ведрине
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић упутио је породици Раше Попова телеграм саучешћа у коме је истакао да је Попов „зрачио и деловао благотворним духом умне игре и ведрине”.
„Молим вас да у име Министарства културе и информисања и у моје лично име примите изразе искреног саучешћа у губитку који доживљавамо као заједнички”, стоји у телеграму.
„Дубоко нас је погодила вест о одласку са животне сцене Раше Попова. Зрачио је и деловао благотворним духом умне игре и ведрине, прожет радозналим погледом према обичним и необичним појавама света који нас окружује”, приметио је министар.
Вукосављевић је истакао да књижевно и медијско деловање Раше Попова, од славне научне редакције Телевизије Београд, до бројних књижевних дела и програма намењених деци свих узраста, носи печат једне непоновљиве стваралачке личности. (Танјуг)
Ршумовић: Ренесансна личност и великан нашег времена
Your browser doesn’t support video.
Please download the file: video/youtube
Била је привилегија што смо делили неко време са великим песником и приповедачем чији је интелект надилазио све што смо очекивали и чему смо се надали, казао је Танјугу Љубивоје Ршумовић поводом смрти Раше Попова.
Ршумовић истиче да је Попов био великан нашег времена, ренесансна личност која је успела да да нађе пречице за комуникацију са децом.
„Да би успешно разговарали са дететом ви морате да се попнете на његов ниво. Раши је то успело јер је у серији „Фазони и форе” као Прока проналазач ушао у дечију машту. Ушао је у дечија срца заувек” казао је Ршумовић.
За њега није било дилеме да ли ће се Попов снаћи у на телевизији
„Имао је искуство рада у систему какав је британски ББЦ. Он је то искуство прилагодио нашем фолклору у разумевању у комуникацији и резултат је био величанствен. баш као и живот тако ученог човека какав је био Раша Попов. (Танјуг)
Раша био зналац, ерудита, омиљени дечији песник....
Био је велики зналац, ерудита, омиљени дечији песник и сјајан пријатељ - овим речима су Мошо Одаловић, Бранко Стевановић и Миња Субота описали за Танјуг Рашу Попова који је преминуо у 84. години.
Нас цењени песник за децу Мошо Одаловић истакао је за Танјуг да је Раша Попов био драгоцен, непоновљив, загонеткар, одгоноткар, досеткар, зналац многих тајни.
„На књижевним путованкама - ма куд кренули, где год стигли - допричао би нам оно што нисмо знали о том крају и тамошњим тајнама. Што више друговасмо, наша су незнања бивала све видљивија. Посвећен детињству и свету детета, тек с Рашом били смо и „непрекидна свежина” и „чуђење у свету”. Својом бајковитом појавом, безазленим лицем, па и алармантним гласом - очас би се снашао међ радозналим, крупнооким дериштима, а себи сасвим равноправним. На то су пристајали и успевали само богомдани, какав нам беше Радивој Раша Попов” казао је Одаловић.
Писац за децу и одрасле Бранко Стевановић напоменуо је да је Љубивоје Ршумовић увек истицао да је задатак песника за децу не да се спусти на ниво детета, него да досегне ниво детета, да се попне на ниво деце
„Раша Попов је један од ретких међу нама коме је то у потпуности успело. Припадам једној новијој генерацији, са Рашом сам се упознао почетком осамдесетих и по мом мишљењу од свих писаца он је остао највољенији и међу децом и међу колегама. Људи га углавном памте по улогама у „Шеширу без дна” и „Фазонима и форама', иако је имао обичај да каже да које заправо увек играо самога себе” казао је Стевановић.
Он каже да је чувени Раша Проналазач и Раша Чаробњак био једна од највећих ерудита међу писцима за младе.
„ Одлично је знао и језике и познавао историју, имао је веома добру меморију и било је задовољство слушати га када говори о прошлим временима које моја генерација није запамтила. Оно мало времена којима смо били почаствовани да проведемо са њим, остаће као велика школа понашања и односа према деци и књижевности.” казао је Стевановић.
За нашег цењеног писца Раша Попов је био мајстор језика и језичке игре,
„Можда људи не знају постоји из његових ранијих дана песма коју је од почетка до краја написао тако да је сваки стих палиндром, при том песма има смисла. Волели смо да читамо његове записе у Политици и у периодици, намењене младима и старијима, али поред свега тога Раша ће остати запамћен и као један смирени и тих човек. Умео је да негодује, али никада га нисте видели да се на некога отворено љути, да ламентира.
Према његовим речима Попову није било лако у последње време, нарочито када му је преминула супруга.
„Просто Раша никада није одустао и показао како се до последњег даха човек бави својом професијом на најлепши могући начин. Остаће међу нама, сигурно и да ће ћемо разговори са њим и дружити се барем у књигама” казао је Стевановић.
Глумац, певач и композитор Миња Субота напоменуо да је Раша Попов био јако образован човек.
„Знао је све о нашој прошлости, како и зашто живимо садашњост и шта нас чека у будућности. Колико год сви око њега били занимљиви деци, само он је успео да створи директан однос са децом. Када год би ступио на неку сцену клинци би одмах почели да скандирају „Раша, Раша...” Сам себе је произвео у Проку Проналазача јер су његов шарм и умеће приповедања недокучиви.” казао је Миња Субота. (Танјуг)
Random autor