Отишао је Мића „Колтрејн”. У небеске висине, у 78. години живота, преселио се Миливоје Мића Марковић, саксофониста, кларинетиста, композитор и аранжер. У легенду популарне музике ушао је као аутор музике за култну серију „Отписани” а у легенди џеза остаће упамћен као велики уметник, саксофониста препознатљив по снажном тону и провокативној импровизацији, кларинетиста који је надахнуће тражио у лепршавом свингу Бенија Гудмана, композитор који је тражио баланс између традиционалне форме бибапа, фанки израза и укрштања фолклора са џезом.
Први је дипломирао на Џез академији у Грацу, био вођа Биг бенда РТС-а, уметнички директор Београдског џез фестивала… Био је много тога а новинари су за њега својевремено написали и да је био витез средњег пута, тиха вода.
Иван Илић:
Био је сјајан џез музичар који је свирањем обележио музички живот једне читаве генерације
На отварању прошлогодишњег Београдског џез фестивала, некако, ипак, на време, уручена му је специјална плакета којом је именован за доживотног члана одбора и почасног становника „Џез планете”.
Остаће забележено у историји тог фестивала, чији је уметнички директор остао до краја живота, и да је 2009. окупио легендарни Секстет Марковић–Гут и да је то, испоставило се касније, био њихов последњи заједнички наступ.
У медијима се појављивао баш онолико колико је сматрао да је довољно. Не превише често али довољно да читаоце подсети на времена када џез баш и није био најприхваћенији у ондашњој држави, да исприча како је први пут срео Ђорђа Балашевића, како је баш њему понуђено да пише музику за „Отписане”...
„Био сам заменик директора у ПГП-у. И зову ме да дођем да чујем нешто. Дођем и ту се упознам с неким момком, Балашевићем. И овај мој му каже: ’Ајде, изведи му оно.’ Он с гитаром изведе ’Љубио сам снашу на салашу’. Оригинално! Страшно ми се допало. То је био први снимак с њим”, присетио се пре три године у интервјуу легендарни џезер који је као студијски музичар сарађивао са многим групама са простора бивше Југославије, попут састава „Леб и сол”, „Корни групе”...
Пеца Поповић:
Његова каријера и однос према музици охрабривали су младе људе да истраже таленат у себи
Својевремено су га хрватски новинари питали да ли је знао да је Матија Дедић на пријемном у Грацу свирао управо његову тему из „Отписаних”. Признао је да то није знао и испричао како је уопште дошло до тога да он компонује музику за ту серију.
„Ја сам се вратио из Граца, било је то седамдесет и неке, био сам уредник у телевизији, забавног програма. Једног дана, Александар Ђорђевић, редитељ, зовне ме и каже: ’Знаш, крећем да снимам серију и хоћу да ми напишеш музику.’ Отишао сам на пар снимања, по неким пољанама, у екстеријер, само да осетим атмосферу. И онда сам добио само текст за две епизоде. Ништа слике. ’Хоћу модерну. Нећу партизанску’, тако је Ђорђевић нагласио. Прво сам направио фразу ’парам-па’, која иде увек кад је нека акција. А сад је требало на то направити неку мелодију. И то сам тражио дуго, морам рећи. Све док једног дана нисам нашао ту главну тему. То је једна молска славенска мелодија, у ствари, која легне на то, ако се добро сложи. И онда сам убацио мало џеза па је дошао други део и повратак на главну тему. Главни штос је у томе да се цела композиција у молу – завршава дурским акордом. Што даје оптимизам, то ме је заиста узело.”
Уз ову композицију написао је и композицију „Љубавни живот Будимира Трајковића” за коју је добио бронзу на Пулском фестивалу.
Миливоје Мића Марковић преселио се у небеску џез планету а његова дела остају да нас подсећају како се тихо прави музика за сећање.
С. Ч.