Познати словеначки писац и позоришни редитељ Марко Сосич преминуо је у Трсту, после тешке болести.
Рођен 1958. године, Марко Сосич је режирао представе у више словеначких и италијанских позоришта, а највећи део позоришне каријере управника и уметничког директора провео је у Словенском сталном гледалишчу у Трсту, где је рођен и где је живео.
Поред позоришне, Марко Сосич је имао и упоредну и веома успешну књижевну каријеру. Аутор је књига прича „Роса на стаклу” (1990) и „Из земље и снова” (2011), аутобиографске позоришне хронике „Хиљаду дана, двеста ноћи” (1996), као и пет романа: „Балерина, Балерина” (1997), „Тито, амор мијо” (2005), „Одакле олазиш у моју близину” (2012), „Кратки роман о снегу и љубави” (2014) и „Хлеб, прашина” (2018).
Писао је сценарија за документарне филмове РАИ, као и сценарија за игране и играно-документарне филмове.
Сосич је добитник низа књижевних, позоришних и филмских награда. За роман „Балерина, Балерина” добио је специјално признање „Умберто Саба”, награду „Ускрснуће” и прву награду „ Città di Salò” 2005. Овај роман драматизован је у Трсту 1998. године. Словеначка композиторка Петра Страховник, инспирисана овим Сосичевим романом, написала је музичко дело „Панистерија”. Сосичев роман „Балерина, Балерина” увршћен је као један од десет најбољих словеначких романа објављених после пада Берлинског зида у антологијску едицију 100 словенских романа.
На српском језику објављен је у издању „Архипелага”, у поменутој едицији. По свему ретка књига у савременој књижевности, „Балерина, Балерина” је роман о петнаестогодишњој аутистичној девојци која је на менталном нивоу трогодишњег детета, који прати њену болну и поетичну реконструкцију света, саздану на проблематичној природи реалног и сноликог, стварног и измаштаног, доживљеног и наслућеног, на детаљима из породичног живота и одломцима медијске стварности која тече тамо негде, изван граница дворишта њене куће. Критика је повлачила паралелу између „Балерине” Марка Сосича и Фокнеровог Бенџија из „Буке и беса”. Јунакиња романа Марка Сосича Балерина показује се као необичан и драгоцен хроничар узбудљивог света.
Марко Сосич је више пута боравио у Србији, књижевним или позоришним поводима. Сосич је био члан Српског ПЕН центра.
„Памтићемо Марка Сосича као дивног, осећајног и доброг човека, увек осмехнутог и добронамерног, као промишљеног интелектуалца, као драгог колегу и као одличног сарадника”, поручују из Српског ПЕН центра.
Random autor