Прослављени глумац Љубиша Самарџић, легенда југословенске и српске кинематографије, преминуо је јуче у 81. години после дуге и тешке болести.
Љубиша Самарџић рођен је 19. новембра 1936. године у Скопљу у породици рудара. И сам је причао да га живот није мазио и да је још у детињству научио да је најважније поштовање човека и пожртвовање. Још у гимназији је повремено радио да би издржавао породицу. Студирао је право, а потом прешао на Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Његов таленат је откривен веома рано и добио је стипендију за студије код режисера Бојана Ступице. Завршио је Академију у Београду.
Бојан Ступица му је прибавио стипендију Атељеа 212, али је – привучен филмом (деби у „Играма на скелама”, 1961, С. Веиганда) – на сцени играо тек на самом почетку каријере. Пажњу критике привукао је већ следећом улогом шармантног неспретњаковића у „Прекобројној“ (1962) Б. Бауера, а углед је учврстио 1963. филмовима „Пешчани замак” Б. Хладник, „Дани” Александра Петровића и „Десант на Дрвар“ Ф. Хаџића.
За улогу младог партизана суоченог с трагедијама рата, награђен је на фестивалу у Венецији. Награду Гран при у Нишу добио је за улогу у филму Вељка Булајића „Битка на Неретви” 1969. године.
Играо је главне и веће споредне улоге у више од седамдесет филмова различитих жанрова, најчешће у ратним и комедијама, али, у новије време, и у делима друштвене проблематике као што су „Љубавни живот Будимира Трајковића”, „Смрт господина Голуже”, „Живот је леп”, и други. Наклоност публике стекао је готово искључиво на филму, како сам каже, играо је код готово свих југословенских редитеља, али је наступао и на телевизији (главне улоге у четири телевизијиске серије: „Куда иду дивље свиње”, „Димитирије Туцовић”, „Врућ ветар” и „Полицајац са Петловог брда”). Уз све то познат је и као редитељ више филмова, а такође и као продуцент.
Имао је Љубиша Самарџић тешких тренутака и за време успешне каријере, а најтежи је свакако био кад му је умро син Драган који је иначе радио с њим заједно као продуцент.
Последњи пут у јавности појавио се на премијери свог филма „Panta rei“ којим је отворен 64. Београдски фестивал документарног и краткометражног филма. Реч је о интимном сведочанству које даје приказ једног времена – од његовог скромног детињства у послератној Југославији, доласка у Београд, студија на Академији за филм и ТВ, до велике каријере глумца. Овај филм није само портрет глумца, већ и домаће кинематографије у коју је Љубиша уткао бројне улоге.
Био је веома узбуђен због пријема који му је приредила публика и рекао је да је филм радио у време када га здравље није најбоље служило и да је то само сажети део његове богате филмске али и животне приче.
K.P.
Your browser doesn’t support video.
Please download the file: video/youtube
Отишао је бард глумишта и уметник ренесансног формата
Отишао је бард глумишта, радознао и ведар човек, уметник ренесансног формата, омиљени филмски и телевизијски лик милиона гледалаца, сагласни су саговорници Танјуга Радослав Зеленовић, Милан Влајчић и Бобан Јевтић.
Некадашњи директор Југословенске кинотеке и велики познавалац филмске уметности Радослав Зеленовић истиче да нас је напустио још један „репрезентативац” прве поставе Југословенског глумишта.
„Самарџићева каријера скоро се поклапа са историјом југословенске кинематографије. Он је био један од стваралачких темеља те кинематографије и веома омиљен глумац код милиона Југословена који су га обожавали као протагонисту филмских остварења и телевизијских серија” казао је Зеленовић.
Он је нагласио да је Самарџић сарађивао са најбољим редитељима који су га сваки на свој начин изнова откривали као врхунског глумца.
„У свакој од историјских целина југословенске кинематографије Самарџић је учествовао прво као глумац а потом и као продуцент и редитељ. Рано је одустао од позоришта које је том његовом одлуком доста изгубило, али добили су позориште и филм. На нама је да сачувамо од заборава богат опус Љубише Самарџића”, казао је Зеленовић.
Наш познати хроничар културе и публициста Милан Влајчић каже да је Самарџић био један од најцеловитијих глумаца у југословенским просторима.
„Његова ведрина и шарм у комбинацији са талентом, а касније и искуством, значили су каријери барда глумишта. Његове улоге остаће упамћене у историји југословенске кинематографије. Са друге стране он се није задовољио само глумачким позивом већ храбро одлучио да се бави продукцијом и касније режијом филмова. Био је радознао интелектуалац и уметник ренесансног формата”, казао је Влајчић.
Бобан Јевтић, директор Филмског центра Србије, напомиње да је Самарџић био један од највећих југословенских и српских глумаца икада, човек који за собом оставља блиставу професионалну биографију и неизбрисив траг у домаћој кинематографији али и на телевизији.
„Требаће нам године да би се тако једна огромна каријера реализовала на прави начин и са свих аспеката. Мање се зна да је у својој редитељској и продуцентској каријери често давао прву шансу многим младим филмским ствараоцима који сада праве велике каријере, те да је и на тај начин оставио неизбрисив траг у домаћем филму. Једноставно речено, ненадокнадив губитак”, казао је Јевтић. (Танјуг)
Вукосављевић: Самарџићу дугујемо једно огромно хвала
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић упутио је данас телеграм саучешћа поводом смрти глумца Љубише Самарџића.
„Молим вас да у име Министарства културе и информисања и у моје лично име примите изразе дубоког саучешћа поводом смрти вашег супруга. Љубиша Самарџић обележио је велику епоху домаће кинематографије. Свој глумачки дар уткао је у мноштво великих улога, што га је чинило једним од најомиљенијих глумаца на овим просторима”, наводи се у телеграму.
За све што је учинио током богате каријере, Љубиши Самарџићу дугујемо једно огромно хвала, рекао је Вукосављевић.
Остају његови филмови и ТВ серије, да сећају на велико име нашег глумишта, јединствени шарм и лакоћу игре, закључи је он. (Танјуг)
Мали упутио саучешће поводом смрти Самарџића
Градоначелник Београда Синиша Мали упутио је саучешће породици легенде српског глумишта Љубише Самарџића, који је преминуо после тешке болести.
„Великог глумца Љубишу Самарџића ћемо памтити као непоновљивог уметника, изузетно талентованог и шармантног, уз чије филмове и серије су одрастале генерације Београђана. Он ће, управо кроз своју уметност, наставити да живи вечно, и остаће једно од најзначајнијих имена нашег глумишта и културе уопште”, рекао је Мали, саопштио је Беоинфо.
Како се наводи у телеграму, Београд ће чувати успомену на њега и са поносом ће га се сећати”.
Славни глумац преминуо је јуче у 81. години, а време и место сахране бити накнадно објављени. (Танјуг)
Random autor