Дугогодишњи управник Библиотеке Југословенске кинотеке Борислав Бора Станојевић изненада је преминуо прексиноћ у 63. години у Београду. Комеморација поводом смрти Станојевића биће одржана у Музеју Југословенске кинотеке у среду у 11 сати, а сахрана истог дана на гробљу Лешће у 13:30 сати.
Рођен је 23. априла 1953. године у Београду. Завршио је Факултет драмских уметности у Београду, Одсек за филмску и телевизијску продукцију, као и Музичку академију у Букурешту. Од 1981. је радио као композитор, сценариста и ТВ продуцент, затим као професор филмске и ТВ продукције да би 1988. прешао у Кинотеку. До 1996. радио је као филмски архивиста у Архиву Југословенске кинотеке бавећи се, пре свега, истраживачким радом на филмској музици, анимацији и југословенском авангардном филму.
Последње две деценије био је управник Библиотеке Југословенске кинотеке активно радећи на њеној модернизацији и обогаћивању фонда који је вишеструко увећан. Двадесет и пет година активно је учествовао у стварању програма Музеја кинотеке креирајући тематске циклусе: „Херој, антихерој, суперхерој (и суперзлочинац)” 2006, „Филм и музика” 2007, „Апокалипса/постапокалипса – утопија/дистопија” 2010, „Тајне мача” 2011, „Корто Малтезе: трагови по филмском платну” 2012. који су сабрани у тек завршеној књизи „Музеј Југословенске кинотеке – биоскоп који опстаје”, чији излазак нажалост није дочекао.
Водио је и Студио за електронске медије „Влада Петрић” у Музеју кинотеке чији се програм у потпуности заснивао на приказивању дигиталних филмских материјала. Његово животно дело је био стрип „Капетан Нитрат” чија је четири албума, као идејни творац и сценариста, припремио у периоду од 1996. до 2014. године. Сарађивао је и објавио низ текстова у домаћој и страној филмској штампи и дневним листовима, међу којима и у „Политици” (Културном додaтку) бавио се компоновањем пишући музику за балет, оперу и ТВ, а нарочито се истиче његова музика за документарни филм „Забрањени без забране” Динка Туцаковића и Милана Никодијевића 2007. године.
Својим радом и делом Борислав Станојевић оставио је значајан печат у Југословенској кинотеци, али и српској култури уопште.
Иван Аранђеловић