После тачно 59 дана проведених у београдском Ургентном центру, Јованка Броз, удовица бившег председника СФРЈ Јосипа Броза, преминула је у у 11.45 часова. Некадашња прва дама Југославије умрла је у 89. години. Срце и плућа су изгубили битку и због терета година, али и због основне болести, тешке болести, за коју ни она ни њени најближи нису слутили да је има.
У пратњи рођака, 23. августа, у касним поподневним часовима, стигла је у ову установузбог лошег општег здравственог стања, ниског крвног притиска, лоше крвне слике и с променама на кожи. Та вест је истог часа постала ударна у земљи и региону.
Лекари су почели борбу за њен живот, а наду да ће добити ову битку будила је чињеница да Јованка није претрпела ни инфаркт ни мождани удар, како су у првом часу неки медији известили. После примљених инфузија, трансфузија и лекова, Јованкино стање се заиста и стабилизовало, али су тада уочени и први проблеми у раду плућа. Лекари су од рођака, који су је довели, сазнали да пре доласка у Ургентни центар Јованка Броз није узимала никакву терапију, као и да је данима одбијала одлазак код лекара, све док јој није постало толико лоше да више није могла томе да се противи.
Убрзо после тога је постављена и коначна дијагноза тешке болести, инвазивног карцинома коже, који је већ довео до промена на плућима и шансе за потпуно излечење готово да више није било. Конзилијум лекара Клиничког центра Србије улагао је, ипак, максималне напоре, па су се периоди побољшања и погоршања смењивали. После једног таквог погоршања, због проблема с дисањем, 26. септембра Јованка Броз морала је да буде стављена на апарат за вештачко дисање. Дубока старост, као и претходно лоше здравствено стање умањивали су шансу за залечење. Претходне недеље стање јој се даље погоршавало.
Телеграми са жељама за оздрављењем, с простора целе бивше Југославије, као и букети цвећа, Јованки су стизали од првог тренутка када је примљена у Ургентни центар. Удовица бившег председника СФРЈ, иако је већ деценијама живела потпуно повучено, у београдском насељу Дедиње, у оронулој кући која јој је додељена, није била заборављена. У данима када јој се здравствено стање мало побољшало захваљивала је свима на пажњи и жељама да оздрави, али осим посете најближих рођака и уског круга пријатеља ниједна новинска екипа није добила дозволу да је види или сними.
После прве кризе, коју је пребродила, почетком септембра актуелизована је прича о њеном смештају и Влада Србије је обећала да ће јој наћи одговарајућу кућу, с пуном негом и сталном медицинском помоћи. Нажалост, Јованка то није дочекала, смрт је била бржа.
Остаје да се види да ли ће бити испуњена њена последња жеља да буде сахрањена поред Јосипа Броза Тита, у Кући цвећа, а како „Политика” сазнаје, Влада ће данас донети одлуку о месту и датуму сахране.
Расим Љајић, министарспољне и унутрашње трговине и телекомуникација, али и особа у коју је удовица председника Тита имала највише поверења, најавио је могућност да Јованка Броз буде сахрањена у Кући цвећа, у суседној просторији, поред оне у којој је сахрањен њен супруг Јосип Броз.
О. Поповић
---------------------------------------------------------------------
Биографија Јованке Броз
БЕОГРАД – Удовица бившег председника СФРЈ Јованка Броз, која је данас преминула у Београду, рођена је децембра 1924. године у засеоку Пећане код Коренице, у Лици, тадшњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Удовица Јосипа Броза Тита, неприкосновеног лидера социјалистичке Југославије и доживотног председника СФРЈ, како је навођено у њеним званичним биографијама, имала је 17 година када је постала чланица Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).
Попут бројних других њених земљака у НОБ-у је учествовала од 1941. године. Готово читава њена породица страдала је током другог светског рата.
Јованка Броз, девојачко презиме Будисављевић, из рата је изашла као добитник два ордена за храброст, мајор ЈНА, и нослац Партизанске споменице 1941. али и са једним драгоценим познанством. Приликом немачког десанта на Дрвар маја 1944. где се она нашла као припадница Шесте личке, упознала је Јосипа Броза Тита.
У његовој непосредној околини почела је да ради крајем четрдесетих. Према писању медија била је главна домаћица виле у Ужичкој 15.
Коначно априла 1952. у Илоку, у вили „Дунавка” они су се венчали, скривено од јавности. Кумови су били Александар Ранковић и Иван Гошњак. Поједини медији писали су да је административни део обављен у општини Чукарица. Она је имала 28, а он 60 година.
Јавност је за тај брак дознала доцније, приликом званичне посете Ентонија Идна британског министра иностраних дела.
Идилични брачни односи, како је то деловало гледано са стране, као да су нарушени негде током раних седамдесетих а у сваком случају од почетка 1974 године.
Тако је стицајем околности тај однос постао тема низа шпекулација око њених евентуалних политичких амбиција. Тада, а поготово доцније помињане су најразличитије необичне наводне њене политичке комбинације са појединим незадовољним генералима. Наводно је априла 1975. Тито коначно напустио Ужичку 15, а последњи пут су заједно виђени у јавности јуна 1977. приликом једног пријема делегације Норвешке.
Иако више нису живели заједно, није познато да је Тито икада изговорио ишта што би могло да буде протумачено као нетрпељивост или анимозитет према њој.
Током Титове болести, док је лежао у болници, Јованка га је посећивала, а на сахрани се појавила на месту које јој је и припадало, али јој је убрзо потом наложено да се исели из Ужичке 15, при чему јој је допуштено да понесе личне ствари, али не и накит и друге драгоцености.
Смештена је у један резиденцијални објекат на Дедињу. Реч је о вили „Бор” саграђеној крајем 19. века, величине око 750 квадрата, смештеној насупрот улаза у комплекс краљевских дворова у Булевару кнеза Александра Карађорђевића. Објекат је изгледа већ тада био запуштен, последњи пут је реновиран 1961. уочи Првог самита несврстаних у Београду.
Од 1983. године Јованка Броз судским путем тражила је Титово наследство и захтевала да јој се врате одузети лични предмети. Спор је између осталог постојао због чињенице да је одбијала личну пензију на шта је имала право, док је она све време инсистирала на породичној пензији, што јој је оспоравано. Тако јој је сваког месеца ресорно министарство исплаћивало одређену накнаду, што је последњи пут одређено Решењем Владе Србије августа 2006. Како је тада речено, није била реч о пензији, већ о „ванредној и изузетној накнади”.
Тек после 2000. успела је да се избори за мању адаптацију виле у којој је живела, у кућу јој је уведено грејање, али судском процесу који је вођен за повраћај личне имовине није се назирао крај. Имовина Јосипа Броза претворена у друштвену 1988. али је 2000. године Уставни суд поништио тај закон.
Јованка дуго није имала није имала ни лична докумената, попут личне карте и пасоша, што је коначно решено у лето 2009. године захваљујући ангажовањима Расима Љајића и Ивице Дачића.
Колико је познато контакте је одржавала само с најужом родбином и неколико блиских пријатеља, али не и с потомцима Јосипа Броза Тита.
Деценијама, прво годинама уочи смрти председника Тита, а поготово касније, до пре пар година, живела је потпуно повучено, далеко од очију јавности, и појављивала се једино о годишњицама његове смрти. Танјуг
---------------------------------------------------------------------
Влада ће сутра формирати одбор за сахрану Јованке Броз
БЕОГРАД – Влада Србија ће сутра одржати седнцу на којој ће формирати организациони одбор са сахрану Јованке Броз и на којој ће одредити место и датум сахране, рекао је министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић.
Највероватније ћемо донети одлуку да она буде сахрањена у Кући цвећа, у суседној просторји, поред оне, у којој је сахрењен њен супруг, некадашњи председник СФРЈ Јосип Броз Тито, рекао је Љајић Танјугу.
Љајић је додао да су у току разговори са члановима њене породице, око процедуре и датума сахране. Танјуг
---------------------------------------------------------------------
Дачић упутио телеграм саучешћа породици Јованке Броз
БЕОГРАД – Премијер Ивица Дачић изразио је саучешће породици Јованке Броз која је данас преминула у Београду.
Дачић је упутио телеграм са изразима најдубљег саучешћа породици Јованке Броз, истичући да „њеном смрћу одлази и један од последњих најпоузданијих сведока историје наше некадашње државе, која је прогоном платила ту чињеницу”.
„На жалост, историјска неправда према њој почела је да се исправља тек пред крај на јеног живота. Влада Републике Србије сматра да Јованка Броз треба да буде сахрањена поред свог супруга Јосипоа Броза тита и у том смислу ће донети одговарајуће одлуке”, наведено је у телеграму. Танјуг
---------------------------------------------------------------------
Опасна владарка и трагична личност
Загреб/Сарајево/Љубљана – Већина медија у региону пренела је јуче, као једну од ударних, вест о смрти удовице бившег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, Јованке Броз, називајући је „краљицом комунистичке Југославије”, „опасном владарком из сенке”, али и трагичном личношћу која је последњих 30 година провела изолована и заборављена.
Хрватски „Јутарњи лист” објавио је вест да је „отишла некадашња краљица комунистичке Југославије”, која је „својом појавом и трагичним животом најбоља персонификација те несрећне земље која је нестала у вихору крвавог рата”. „Млада, једра партизанка, након блиставе ратне победе и заузимања власти, постаје супруга већ тада харизматичног партизанског вође и ’највећег сина наших народа и народности’. Идеолошки идеална брачна комбинација за државу коју је он осмислио – он Хрват, она Српкиња”, оцењује „Јутарњи лист”.
Наводећи да је прича о Јованки Будисављевић, првој дами међу другарицама и првој удовици Југославије, фасцинантна и готово холивудска, загребачки лист је описује као „Пепељугу комунизма: од личког чобанчета и партизанске болничарке до краљице из бајке којој је свет био под ногама, да би се касније покондирила и пала у политичким сплеткама којима није била дорасла, да би у старости завршила као трагична личност и паћеница”. „Несрећан завршетак краљице земље која је одавно нестала”, закључује хрватски лист.
Наводећи биографију Јованке Броз, агенција Хина подсетила је да је она последње деценије живота провела у самоћи, готово се не појављујући у јавности и одржавајући личне контакте само с најужом родбином и неколико блиских пријатеља, али не и с потомцима Јосипа Броза Тита.
Исти коментар износи у први план и „Дневни аваз”, наводећи да је, као непосредан сведок целе турбулентне епохе у историји Балкана, Јованка Броз увек била предмет огромног регионалног медијског интересовања. „Јованка се, међутим, држала у екстремној повучености и ретко је давала интервјуе. Многи су мислили да је њен повучен живот последица великих проблема кроз које је прошла од смрти супруга када је цела њена имовина национализована и када је стављена у кућни притвор. Објављено је да живи у скромним условима, а тек је 6. јула 2009. године после готово 30 година, добила лична документа”, подсећа сарајевски лист.
Вест о смрти Јованке Броз словеначко „Дело” објавило је, уз велику фотографију, под насловом „Опасна владарка из сенке или трагична жртва?”, уз коментар: „Умрла је најпознатија и најмистериознија жена социјалистичке Југославије”.
Танјуг
---------------------------------------------------------------------
Јованка Броз: Од гламура до заборава
БЕОГРАД – Стране новинске агенције пренеле су данас вест да је удовица бившег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, Јованка Броз преминула, уз коментаре да је, после смрти супруга, била заборављена, али и да је за његовог живота уживала у разметању и гламуру.
Британска агенција Ројтерс објавила је да је умрла „Јованка Броз, која је три деценије била прва дама Југославије, али је остала заборављена и без државе пошто је рат разорио социјалистичку федерацију коју је изградио њен муж Тито”.
Рођена у Хрватској, Јованка је прво била медицинска сестра у партизанима током Другог светског рата, затим Титова лична секретарица, а на крају је 1952. постала њега жена.
Тито је био 32 године старији од ње и налазио се на челу федерације од 22 милиона становника, која је балансирала између истока и запада током „хладног рата”.
За разлику од безличних и озбиљних комунистичких лидера совјетског блока, Тито и његова супруга су уживали у разметању и гламуру, навела је британска агенција.
Америчка агенција АП је објавила да је умрла „удовица бившег југославенског диктатора Јосипа Броза Тита”, која је са њим била у браку готово 30 година.
Тито, чији су се герилски борци - партизани борили против немачких нацистичких окупатора током Другог светског рата, дошао је на чело Југославије након завршетка рата, навео је АП и додао да је он све до своје смрти 1980. године гвозденом руком владао мултиетничком федерацијом.
Наследници Тита на челу државе су касније Јованку Броз лишили њених права, услед чега је она практично била у кућном притвору, навела је америчка агенција.
Француски АФП је навео да је „удовица бившег југославенског комунистичког диктатора” Тита преминула данас услед застоја у раду срчаног мишића, додавши да је она након мужевљеве смрти „провела око 30 година у изолацији и сиромаштву”.
Јованка Броз, на коју су Титови политички сарадници сумњали да је планирала државни удар, стављена је неколико године пре смрти мужа 1980. у готово кућни притвор, наводи француска агенција.
Јованка се последњи пут у јавности појавила на Титовој сахрани у мају 1980. године, а након његове смрти је била присиљена да напусти некадашњу српску краљевску палату, у којој је брачни пар Броз живео у луксузу, навео је Франс прес.
Тада су Јованки одузети лични документи, који су јој српске власти поново уручиле тек 2009. године, кад је добила и пензију, додаје агенција.
Хрватски „Јутарњи лист” објавио је вест да је „отишла некадашња краљица комунистичке Југославије”, која је „својом појавом и трагичним животом најбоља персонификација те несрећне земље која је нестала у вихору крвавог рата”.
„Млада, једра партизанка након блиставе ратне победе и заузимања власти постаје супруга већ тада харизматичног партизанског вође и 'највећег сина наших народа и народности' готово 30 година старијег. Идеолошки идеална брачна комбинација за државу коју је он осмислио, он Хрват она Српкиња”, оцењује „Јутарњи лист”.
Наводећи да је прича о Јованки Будисављевић, првој дами међу другарицама и првој удовици Југославије, фасцинатна и готово холивудска., описујући је као „Пепељугу комунизма: од личког чобанчета и партизанске болничарке до краљице из бајке којој је свет био под ногама, да би се касније покондирила и пала у политичким сплеткама којима није била дорасла, да би у старости завршила као трагична личност и паћеница”.
„Несрећан завршетак краљице земље која је одавно нестала”, закључује хрватски лист. Танјуг
Random autor