БЕОГРАД – Првакиња Народног позоришта у Београду Ксенија Јовановић преминула је данас у 84. години, саопштено је из националног театра.
Јовановићева, ћерка глумачког пара Ирене и Бранка Јовановића, рођена је 6. јуна 1928. у Сарајеву. Рано детињство је провела код мајчиних родитеља у Скопљу и Београду где јој је деда Мило Иличковић био генерал, лекар, начелник у војној болници. Бабушка - Клаудија Лукашевич по којој је руског порекла, веома је утицала на њено разумевање првих појмова и однос према животу.
Завршила је два разреда основне школе у Сарајеву, потом се са родитељима одселила у Нови Сад где је наставила школу до 1939. да би се потом, са родитељима преселила у Београд где је и матурирала у Четвртој женској гимназији.
Најпре је студирала на Економском факултету годину дана, а потом на Високој филмској школи коју је водио Вјекослав Афрић. По завршетку, постаје члан филмског позоришта при „Авала филму” које су водили Јован Кулунџић и Александар Огњановић. Прву филмску улогу остварила је 1949. у филму ''Барба Жване“.
Снимила је филм ''Прича о фабрици (прво редитељско остварење Владимира Погачића). Затим је, у Београдском драмском позоришту заиграла у алтернацији са Олгом Ивановић у представи ''Инспектор је дошао”.
Ангажман у том позоришту је добила 1951, да би после десет година прешла у Народно позориште у Београду и ту остала до данас, иако је у пензију отишла 1989. године.
Гостовала је у ЈДП-у, Звездара театру, Атељеу 212, у више пројеката у Театру поезије. Од 1953. до 2004. снимила је 210 радијских улога захваљујући, између осталих квалитета, и боји гласа.
Радила је са многим редитељима, међу којима су Јован Бата Путник, Предраг Динуловић, Хуго Клајн, Бојан Ступица, а највише са Арсом Јовановићем и Видом Огњеновић.
Према сопственом сведочењу, свој уметнички век провела је, у извесном смислу, као ''вук самотњак”. То је био њен императив, њен избор, знала је да се то плаћа и није жалила због тога.
Ксенија Јовановић је остварила велики број улога у класичном и савременом репретоару, од којих се могу издвојити: Ерзилија (Оденути наге, Л. Пирандела), Елизабета (Лов на вештице, А. Милера), Краљица Наталија (Конак М. Црњанског), Баруница Кастели (Господа Глембајеви М. Крлеже), Констанца (Дуги живот краља Освалда В. Лукића), Јокаста (Едип Софокле), Бернарда (Дом Бернарде Албе Ф.Г.Лорке), Жена А (Три високе жене Едварда Олбија), Хекуба ( Тројанке Еурипида), Пишчева мајка (Мамац Д. Албахарија), Старија дама (Судија В. Моберга), Мајка бега Пинторовића (Хасанагиница Љ. Симовића)...
Добила је многобројне награде, међу којима и највише признање Народног позоришта - Плакету Народног позоришта, награду ''Раша Плаовић” за Жену А у ''Три високе жене'' (Едварда Олбија), Годишњу награду Народног позоришта у Београду и Годишњу награду ЈДП, две Стеријине награде, Орден Светог Саве другог реда, Орден рада са златним венцем, Плакету са ликом Добрице Милутиновића, Добричин прстен - награду за животно дело 2007, после шест деценија успешно оствариваних улога.
Умрла је у Београду, а време и место сахране биће накнадно саопштени.
------------------------------------------------------------------------
Одлазак последње велике трагеткиње Ксеније Јовановић
Позорошни свет са тугом је примио вест о смрти првакиње Народног позоришта у пензији Ксеније Јовановић, која је преминула данас у Београду у 84. години.
„Ксенија Јовановић је наша последња велика трагеткиња”, изјавио је Танјугу театролог Јован Ћирилов.
„Била је велики интелектуалац међу глумцима. Све је радила са изразитим разумом, али и са великом емоцијом”, истакао је он.
За Ћирилова је ово „тужан растанак са једном великом уметничком личношћу”.
Редитељка Тања Мандић Ригонат изјавила је да је имала привилегију, част и срећу да ради са њом, 2006. године представу „Судија” која је одиграна 50 пута у Народном позоришту.
„Имала сам дивне тренутке у процесу рада на пробама и после, дружећи се у женској гардероби”, додала је редитељка.
Ксенија Јовановић спада у великане који „својим уметничким бићем, искуством, лепотом душе, односом према позоришту спајају епохе - ону бившу, када је позориште заиста било светиња за многе и ову данашњу када оно више није толико битно, али у њему и даље постоје људи којима је уметност више од живота”, истакла је Мандић Ригонат.
„Својим начином рада, односом према колегама успоставила је уметничку вертикалу која нас из свакодневног живота преводи у више сфере у којима је позориште и посебно и драгоцено”, рекла је она.
„Умела је да на суптилан и прецизан начин помогне колегама да дају највише од себе. Била је редак човек, образована, паметна, посвећена и привржена позоришној сцени, а њена радост игре била је искрена, јака, непомућена сујетом”, изјавила је Мандић Ригонат.
За глумицу Добрилу Стојнић Ксенија Јовановић је била „госпођа са великим словом 'г', права дама”.
Стојнићева је признала да је се плашила када је као млада тек дошла у Народно позориште, али се присетила шаљивих тренутака када су први пут играле заједно и то маскиране у вештице у представи „Ђавољи печат”.
„Онда сам схватила да у њој чучи једно мало дете, радовала се свему”, рекла је Стојнићева.
„Током каријере играле смо више представа заједно, последњи пут пре можда само два месеца, тако да сам сада затечена овом тужном вешћу”, додала је она.
Глумац Александар Срећковић изјавио је Танјугу да је са Ксенијом Јовановић био и партнер и пријатељ и да ће заувек памтити њен став према позоришту као светом месту у којем је она живела, а не само радила.
„Она ми је играла мајку, а и била је према мени, када сам дошао у Народно позороште, као мајка, али пре свега је била велика госпођа српског позоришта”, истакао је он додајући да је „та господственост није лишавала спремности да игра и ликове које то није одликовало и то да их одигра са пуно глумачког софта”.
Подсетивши да су недавно последњи пут играли „Хасанагиницу”, која је била на репертоару читавих 11 година, Срећковић је напоменуо да је Јовановићева већ неко време била болесна, али се на сцени феноменално држала.
„Сећам се како је до сцене тешко долазила, али је онда на сцени пуним гласом, пуном енергијом и снагом играла”, рекао је он.
„Одликовали су је врхунско поштовање позоришта и глумачког посла, врхунски професионализам”, нагласио је Срећковић.
Танјуг