Предраг Живковић Тозовац (1936–2021) српски композитор, текстописац, хармоникаш и певач народне музике преминуо је прексиноћ од последица вируса корона у 85. години на Војномедицинској академији у Београду, пренео је Танјуг.
Један од последњих великана у овом жанру, уз Тому Здравковића, Василију Радојчић и Предрага Цунета Гојковића, оставио је иза себе незаборавне песме уз које се туговало и веселило, као што су „Влајна”, „Јесен у мом сокаку”, „Мирјана”, „Ти си ме чекала” или оне сетне „Виолино, не свирај” и „Овамо, Цигани”, „Очи једне жене”, „Празна чаша”... Ту је и „Јеремија” („Ја сам ја Јеремија, презивам се Крстић... Служио сам стари кадар артиљерија”), песма коју су волели војници и обична публика, али којом комунистичке власти седамдесетих година прошлог века нису биле одушевљене, па је Тозовац морао неко време да проведе у Немачкој, а по повратку су му и пасош одузели. Али то није утицало на његову каријеру, напротив.
– Знам најмање хиљаду народних песама, као што их је знао и покојни Цуне – говорио је својевремено Тозовац, који је успевао да проникне у менталитет нашег народа и да га испева у песми, у много њих, и оне су данас део баштине наше народне музике.
Предраг Живковић Тозовац рођен је 22. јануара 1936. године у Краљеву. Почео је да свира хармонику стицајем околности када је остао сироче. Његов отац Светозар Тоза Живковић, по коме је добио надимак Тозовац, био је чувени хармоникаш и држао је кафану у Матарушкој Бањи, а када су га Немци стрељали 1941. Предраг је на очевој хармоници почео да свира и зарађује за живот. И то на свадбама, као десетогодишњак. У Београду је почео да студира економију, али је музика преовладала. Поред хармонике, научио је да свира бубњеве и трубу.
Прве песме објавио је у новембру 1965. године, а постао је познат 1967. песмом Миће Милутиновића за сингл плочу „Испод липе, крај потока”. Исте године снима четири сингла у дуету са Силваном Арменулић („Девојчице гарава”). Његова велика популарност почиње 1971. на „Песми лета” композицијом „Мирјана”. Следеће године опет побеђује песмом „Очи једне жене” и постаје најпопуларнији певач. Током каријере снимио је више од 20 албума и 30 синглова. Одржао је бројне концерте широм бивше Југославије, али и Европе, САД, Канаде и Аустралије. Наступио је на бројним фестивалима попут „Београдског сабора”, „Песме лета”, „Хит параде” и других, где је освајао престижне награде.
Поред много одржаних концерата и ТВ емисија певао је и у дуету с Предрагом Гојковићем Цунетом, Мирославом Илићем, Лепом Лукић, Миром Васиљевић. Октобра 2012. добио је диплому заслужног грађанина града Краљева, а 24. августа 2018. године, на концерту одржаном поводом шездесет година Радио-телевизије Србије уручена му је награда „Златни микрофон”. Тозовац је играо у филму „И бог створи кафанску певачицу”, у режији Јована Живановића. Иако је у озбиљним годинама оболео од короне, веровао је у излечење. О његовом успешном уметничком животу најбоље ће говорити његове песме.
Биљана Лијескић