Легендарни музичар, највећи хитмејкер је у својој богатој каријери написао 1.821 дело, подсетио је „Јутарњи лист” поводом смрти Рајка Дујмића, једног од најпознатијих музичара са простора Југославије, клавијатуристе „Нових фосила” који су у време ју-рока публику освајали поп нумерама.
Дујмић је рођен у Загребу 7. августа 1954, где је завршио средњу музичку школу (смер виолина) и апсолвирао на Педагошкој академији. У „Новим фосилима” био је од 1976. На такмичењима за „Песму Евровизије” као аутор се појавио три године заредом. „Нови фосили” су 1987. освојили четврто место с песмом „Ја сам за плес”, „Сребрна крила” шесто са песмом „Мангуп”, док је „Рива” из Задра 1989. с песмом „Рок ми” однела победу.
‒ Kада напишете песму и гледате како је пева десетак хиљада душа… то се, верујем, може поредити са осећајем жене када роди дете. „Рива” је била мој одабир за ту песму. Сећам се кад сам их први пут видео како свирају на једној летњој тераси. Одмах сам имао визију шта ће бити с њима. Указали су ми се у плавом ‒ рекао је Дујмић.
Писао је музику за представе „Седам лаких комада” и „Дундо Мароје”, за филм „Цена живота” и за документарац „Земља пустињског сокола”. Последњих годину дана припремао је антологију у којој би се нашле све његове песме. Већина је настала по стварним догађајима.
Ко је била Милена из култне песме „Милена, генерацијо, да смо се раније срели”?
‒ Пре неколико година видео сам се и сa Миленом из моје песме. Она је медицинска сестра у македонском Неготину на Вардару, а упознао сам је осамдесетих година у Херцег Новом. Казао сам јој да ће завршити у песми и није ми веровала. У првој верзији Зринко Тутић и ја написали смо да мирише на вариво и живи код свекрве. Тада је моја супруга рекла: „Па, дечки, немојте тако”, и онда је Милена у верзији коју знамо мирисала на јабуке и живела као подстанар. Та је песма на неки начин постала химна свих медицинских сестара. Милена ми се јавила кад смо били на концерту у њеном граду. Упознала ме и са породицом – изјавио је Дујмић, аутор хитова „Тонка”, „Невени жути, жути”, „Кошуља плава”, „За добра стара времена”, „Саша”, „Шути мој дечаче плави”...
„Нови фосили” су имали 300 концерата годишње у СССР, САД, Kанади, Европи. Плоча „Буди увек близу” 1981. продата је у 500.000 примерака.
‒ „Фосили” су квалитет који је био испред свог времена и текстуално и хармонијски – сматрао је Дујмић, према чијим песмама је направљен мјузикл „За добра стара времена”.
Хрватски медији наводе да је оставио иза себе рекорде у продаји албума и на домаћем терену постао и остао запамћен отприлике као оно што је „АБА” тих година била на светском тржишту. Генерације су певале и плесале уз његове хитове које ће радо слушати и неки нови клинци.
К. Р.