Истакнута научна радница, дугогодишња директорка Новопазарског музеја, археолог Драгица Алексић Премовић преминула је у 69. години. Многобројним археолошким истраживањима дала је велики допринос науци, а њени радови од немерљивог су значаја за академску и стручну јавност.
Драгица Премовић Алексић рођена је у селу Шушуре код Сјенице 1950. Радни век започела је у новопазарском музеју 1973. године, као једини археолог у региону. Била је сарадник, а касније и руководилац многих археолошких истраживања на подручју Новог Пазара, Сјенице и Тутина.
Међу објављеним књигама и радовима је и њено капитално дело „Археолошка карта Новог Пазара, Сјенице и Тутина”, које користе студенти, научници, истраживачи и сви који желе де се упознају са околином ових градова. Подаци о 1.500 археолошких локалитета Раса у тој књизи су први пут сабрани на једном месту. На више од 600 страна, Драгица Премовић Алексић дала је приказ свих археолошких локалитета у овим трима општинама, од најпознатијих, попут Петрове цркве или тврђаве Рас, до старих сеоских гробаља, која народ често назива грчким или латинским, као и дуварина или остатака некадашњих насеобина.
Радећи неуморно на терену обишла је готово сваку чуку и свако село. Дело „Манастири и цркве Старе Рашке” плод је дугогодишњих истраживања и препешачених 2.539 километара кроз подручја данашњег Новог Пазара, Тутина и Сјенице. Аутор је и књиге „Исламски споменици Новог Пазара”.
Као дугогодишња директорка Музеја „Рас” оставила је посебан траг у култури заједнице и својим пројектима, радовима и ангажманом утицала на стручну и научну јавност. Била је истакнути члан Археолошког друштва Србије и Музејског друштва Србије. Добитница је „Валтровићеве награде” за допринос музејској струци. Била је дугогодишња уредница Новопазарског зборника и аутор бројних стручних, научних радова у овом зборнику, као и у осталим стручним и научним часописима на територији Србије.
Да бисмо разумели моћ Раса неопходно је видети га са зидина његових утврђења на планинским висовима, говорила је Драгица Премовић Алексић, којој дугујемо захвалност што је од небриге и заборава сачувала културноисторијско наслеђе у Рашкој области.
„Тврђаве Раса су величанствене, али како то да покажете посетиоцима кад нема пута до њих”, оштро је коментарисала Драгица Премовић Алексић, бескомпромисни борац за истину.
Последње године живота, као пeнзионер, провела је у Београду пишући нову књигу.
Random autor