Михаило В. Поповић

Десет година је прошло од како те нема са нама. Упркос тешком детињству, направио си од себе јединственог човека ретких врлина и највећег срца. Примером си нас учио доброти, поштењу и толеранцији. Сви су ти људи били једнаки. Волео си живот, веровао у људе, и ценио истину и рад. Био си нам увек стуб на који смо сви могли да се ослонимо, иако га ти ниси имао. Све си проблеме у животу сам решавао, нама и другима. Зрачио си оптимизмом и задовољством јер си био срећан са оним што си имао, а најсрећнији кад смо ми били срећни. Ми ћемо те увек волети као најбољег мужа, тату, деду и свекра; као некога ко се рађа једном на овом свету, знајући да смо ми имали ту срећу да баш ти будеш наш.