Izabrali smo čoveka sa najboljim glasom u Beogradu da igra ulogu Žana Valžana, najjačeg čoveka Francuske.Pesma „Dovedi ga kući” iz mjuzikla „Jadnici” često se peva na sahranama istaknutih pojedinaca širom sveta. Tako je pevana i na sahrani poznatog fudbalera Džordža Besta u Severnoj Irskoj. „Jadnici” su muzička drama o žrtvovanju. Pesma „Dovedi ga kući” je o iskupljenju, nadi, slavi i mogućnosti da Bog koji prašta ispravi stvari koje su pošle u pogrešnom pravcu.
Razgovarajući o pesmi „Dovedi ga kući”, Zafir i ja smo došli do zaključka da se u njoj Žan Valžan posvećeno moli, ali i da u interpretaciji on mora dopustiti da ga ta melodija duhovno obuzme. Sve je to Zafiru bilo potaman, sem činjenice da je Valžan pisan kao tenorska uloga, a on sam je baritonski glas. Za takve stvari bila je neophodna intervencija na partituri, a nosioci autorskih prava iz Velike Britanije su po tom pitanju bili veoma zahtevni. Ipak, kad su čuli snimak Zafirove interpretacije i pročitali njegovu biografiju, saglasili su se da Hadžimanov može da peva „Dovedi ga kući” na svoj način.
Za postavku „Jadnika” u „Madlenijanumu” 2007. godine, bila nam je neophodna prava podela. Tragali smo za ljudima koji mogu da podjednako dobro pevaju i igraju ove zemljane, siromašne, neobične ljude. Neki od izabranih aktera bili su veoma dobrih glumačkih mogućnosti, dok su neki bili i sjajni pevači. Zafir Hadžimanov je imao oba dara u velikim količinama: bio je suveren u glumačkom izrazu i dominantan u muzičkoj interpretaciji. Uz to, imao je i veliko iskustvo u muzičkom teatru. Umeo je da uđe pod kožu likova koje je igrao, ali on je ulazio i pod kožu muzike, i to ne samo kao pevač već i kao muzičar. Izabrali smo čoveka sa najboljim glasom u Beogradu da igra ulogu Žana Valžana, najjačeg čoveka Francuske.
Zbog raspona radnje od dvadeset godina i energije koju moraju da imaju tokom tročasovne muzičke predstave, ulogu Žana Valžana obično igraju glumci u petoj deceniji, čak i mlađi. Zafir je ovu premijeru odigrao u 64. godini, kao najstariji glumac pevač koji je ikada nastupio u jednoj od najznačajnijih uloga svetskog mjuzikla. Hadžimanov je imao duboku empatiju prema ljudskoj tragediji i sudbini malog čoveka. On je osećao intenzitet muzike i dozvolio da ga ona inspiriše, a tu inspiraciju prenosio je na čitav ansambl. Bez njega, beogradski „Jadnici” ne bi bili mogući, a on sam je ulogu Valžana obeležio svojom nesvakidašnjom personalnošću.
Uspeh ovog mjuzikla na sceni „Madlenijanuma” leži u tome što postoji publika koja je tu već gledala predstavu i želi da je vidi ponovo, ali i veliki broj onih koji je gledaju prvi put. Predstavu su videli i stranci koji su beogradske „Jadnike” gledali posle Londona i Njujorka. Uz komplimente ansamblu predstave, obavezne su bile pohvale za glumačko-pevačke veštine Zafira Hadžimanova, kao i za zavidan nivo njegovog engleskog jezika.
Svojom interpretacijom Hadžimanov je doneo jake emocije slikovitog stradanja i pobede i tako doprineo da predstava bude rado gledana i voljena. Posle šest godina izvođenja, pozorište je odlučilo da je obnovi. Promenjena je orkestracija i pripremljena je zamena za nekoliko uloga. Među njima je bio i Žan Valžan. Zafir je teško prihvatio ovu odluku. Kao da je osećao neku vrstu vlasništva u odnosu na ovaj mjuzikl.
Danas, kada sedim u mraku pozorišne sale i uživam u svim načinima kako mladi pevači izvode svoje uloge, čini mi se da čujem i moćni glas Zafira Hadžimanova koji se probija iz tame sećanja. Kao da ga ovaj mjuzikl ponovo dovodi kući – pozorištu.
Nebojša Bradić