LOS ANĐELES - Poznati filmski reditelj Piter Bogdanovič preminuo je danas u 82. godini, saopštila je njegova kćerka Antonija.
Ona je dodala da je reditelj preminuo prirodnom smrću u svom domu u Los Anđelesu, preneo je AP.
Bogdanovič je režirao klasike poput „Meseca od papira” i „Poslednje bioskopske predstave”, koji je 1971. imao čak osam nominacija za Oskara.
Autor je i hit komedije „Što te tata pušta samu” sa Barbrom Strejsand i Rajanom O'Nilom, prenosi Tanjug.
Bogdanovič, koji je rođen u Njujorku, počeo je karijeru kao filmski kritičar i novinar, da bi se kasnije proslavio kao reditelj brojnih filmskih hitova.
Uz Slavka Vorkapića, Zorana Perišića, Karla Maldena i Stiva Tešića, Bogdanović je među slavnim Srbima u istoriji Holivuda.
Rođen je u Kingstonu u saveznoj državi Njujork u porodici srpskog slikara i pijaniste, Borislava Bogdanovića i austrijske Jevrejke, Herme Robinson. Piterovi roditelji su u Ameriku došli u maju 1939. bežeći od rata u Evropi. Pošto nisu govorili engleski, malom Petru je palo u zadatak da ih nauči, a najefikasniji način bio je odlazak u bioskop, gde im je prevodio radnju filma.
Od 1954. do 1958. pohađao je kurseve glume kod Stele Adler i glumio je na raznim pozorišnim festivalima.
Šezdesetih godina 20. veka u njujorškim umetničkim krugovima postao je poznat kao urednik filmskog programa Muzeja savremene umetnosti. Od zaborava je spasao pionire američke kinematografije kao što je Alan Dvon. Posebno je analizirao filmove Orsona Velsa (napisao knjigu „Filmsko delo Orsona Velsa”) i Džona Forda (knjiga „Zovem se Džon Ford: Ja pravim vesterne”), prenosi RTS.
Kako je Dejvid Tomson naveo u svom „Novom biografskom rečniku filma”: „Bogdanović je bio vredan kritičar inspirisan Francuskom koji je insistirao na reditelju kao autoru, toliko da su mnogi Amerikanci počeli ozbiljnije da shvataju reditelje”.
Na osnovu Bogdanovičevih filmskih meditacija u časopisu „Eskvajer”, Rodžer Korman, koji je takođe Fransisu Fordu Kopoli i Skorsezeu otvorio vrata sveta niskobudžetnih pokretnih slika, angažovao ga je 1966. godine da radi kao njegov pomoćnik reditelja na filmu „Divlji anđeli”.
Ova saradnja otvorila mu je put da 1971. godine snimi svoj revolucionarni igrani film „Poslednja bioskopska predstava” zasnovanom na romanu Larija Mekmarija. Film je osvojio osam nominacija za Oskara, uključujući najbolji film, scenario i režiju za Bogdanoviča.
Takođe, bio je i odskočna daska za brojne glumce u usponu, uključujući Džefa Bridžisa, Elen Berstin, Rendi Kvejda i Sibil Šeperd, ženu zbog koje je Bogdanovič na kraju napustio svoju ženu i profesionalnu partnerku Poli Plat.
Komercijalni i kritičarski uspeh filma omogućio je Bogdanoviču priliku da odabere svoj sledeći projekat, komediju u stilu Hauarda Hoksa, pod nazivom „Što te tata pušta samu?”.
U vreme kada je Bogdanovič bio najtraženiji talenat u „Novom Holivudu”, „Paramaunt pikčers” je osnovao rediteljsku kompaniju i omogućio Bogdanoviču, Kopali i Vilijamu Fridkinu da snime šta god žele unutar određenog budžeta.
Bogdanovič je dobio sredstva za komediju „Mesec od papira” (1973), još jedan film koji ga je ponovo udružio sa Rajanom O'Nilom, i doneo Oskara za Rajanovu ćerku, Tejtum O'Nil, koja je u vreme snimanja imala devet godina.
„Snimao sam dokumentarce, nemam Oskara, ali imam Gremi nagradu. Preradio sam film o Džonu Fordu, intervjuisao Spilberga i Istvuda i napisao još jednu knjigu o svim glumcima koje sam poznavao. Režirao sam TV film o Natali Vud, epizodu Porodice Soprano. Glumio u nekoliko filmova svojih kolega. A onda je došlo vreme da se vratim igranom filmu”, rekao je Bogdanovič u intervju za RTS 2014. godine.
Random autor