Dugogodišnji stalni dopisnik „Politike” iz Rumunije Milan Petrović preminuo je u 97. godini u Bukureštu, saopštila je njegova porodica.
Do poslednjeg trenutka ostao je veran listu za koji je pisao duže od tri decenije – neposredno pred smrt čitao je upravo „Politiku”. Omiljen među kolegama, rado viđen u svakom društvu, sa biografijom koja podseća na film, za koji dan bi napunio 98 godina.
Rođen je u Beogradu (na Dorćolu) 18. maja 1925. Kao srednjoškolac učestvovao je u demonstracijama 27. marta 1941. Bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, a iz rata je izašao s oficirskim činom. Završio je Vojnogeodetsku školu u Beogradu, a 1946. upućen je u Moskvu na visoke vojne studije. Događaji u vezi s Rezolucijom Informbiroa zatekli su ga u Beogradu. Da bi izbegao hapšenje, pred odlukom Goli otok ili bekstvo na Istok, avgusta 1948. preplivava Dunav kod Kladova i emigrira u Rumuniju. Imao je tada 23. godine i nije znao ni reč rumunskog jezika. Nesuđeni geodeta promenio je i državu i profesiju.
U novinarske vode zaplivao je 1949. godine, kada je u Rumuniji osnovan Radio slobodna Jugoslavija, koji je program emitovalo iz Bukurešta. U periodu 1950–1954. bio je pomoćnik glavnog urednika. Skoro 30 godina uređivao je programe Radio Bukurešta na srpskom jeziku.
Kada su ga sedamdesetih godina pomilovale jugoslovenske vlasti, već je imao porodicu, dvoje dece i nije hteo da se vrati.
U toku političkih previranja u Rumuniji 1989. godine, svrstao se na stranu onih koji su bili protiv režima Čaušeskua.
U Bukureštu je diplomirao novinarstvo (1957) i filozofiju (1962).
Za „Politiku” je pisao više od tri decenije.
Dobitnik je godišnje nagrade „Za životno delo” UNS-a (2009) i nosilac visokog rumunskog nacionalnog ordena „Za zasluge” (2004), koji mu je dodeljen za doprinos razvoju rumunsko-srpskog prijateljstva.
U izdanju UNS-a 2009. je objavljena knjiga „Dražesni KGB, javi se!”, koju je Petrović napisao zajedno sa novinarom Radio Beograda Dragoslavom Simićem.
Sandra Gucijan