HAVANA – Bivši kubanski predsednik Fidel Kastro, revolucionarni vođa koji je izgradio komunističku državu na pragu SAD i 50 godina prkosio američkim naporima u cilju njegovog svrgavanja, preminuo je u petak uveče u 90. godini, javila je danas kubanska televizija, prenose agencije.
Predsednik Kube Raul Kastro (85) saopštio je nešto posle ponoći po lokalnom vremenu drhvatim glasom na nacionalnoj televiziji da je njegov stariji brat preminuo u petak u 22.29 sati, a saopštenje je završio uzvikujući revolucionarni slogan: „Ka pobedi, uvek!”.
Kubanske vlasti proglasile su danas devetodnevnu žalost povodom smrti revolucionarnog lidera Fidela Kastra i saopštile da će njegovi ostaci biti sahranjeni 4. decembra u istorijskom jugoistočnom gradu Santijago de Kuba.
Tramp: Kastro brutalni diktator koji je ugnjetavao svoj narod
VEST PALM BIČ – Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je preminulog vođu kubanske revolucije Fidela Kastra danas nazvao „brutalnim diktatorom koji je ugnjetavao svoj narod skoro šest decenija”, prenosi AFP.Rojters navodi da je Tramp u saopštenju naveo da se nada, „iako Kuba ostaje totalitarno ostrvo”, da će Kastrova smrt obeležiti „sklanjanje od strahota koje su predugo trpljene, a ka budućnosti u kojoj će divni kubanski narod konačno živeti u slobodi koja tako zaslužuje"U prvoj reakciji na vest o smrti Kastra Tramp je napisao na Tviteru samo „Fidel Kastro je mrtav!”, bez daljeg elaboriranja, prenosi Tanjug.
„Od 26. novembra do 4. decembra, javne aktivnosti i svečanosti će biti obustavljene, a nacionalna zastava će biti spuštena na pola koplja na javnim zgradama i vojnim objektima”, saopštile su kubanske vlasti, prenosi AFP.
Kastrovi posmrtni ostaci biće sahranjeni posle četvorodnevne procesije kroz zemlju, dodaje se u saopštenju, prenosi Tanjug.
Raul Kastro, koji je preuzeo vlast nakon što je njegov stariji brat Fidel hospitalizovan 2006, rekao je da će ostaci revolucionalnog lidera biti kremirani u subotu rano ujutro, „u skladu sa njegovom željom”.
Jedna od vodećih svetskih figura u drugoj polovini 20. veka, Fidel Kastro je imao izuzetno veliki uticaj s obzirom na veličinu njegove male karipske ostrvske zemlje, navodi AFP.
Francuska agencija ističe da je jedan od svetskih lidera koji je najduže ostao na vlasti, i jedna od najneobičnijih ličnosti u modernoj istoriji, prkosio uzastopnim američkim administracijama i pokušajima ubistva.
On je srušio opoziciju na Kubi i vodio komunističku karipsku zemlju kroz hladni rat, pre nego što se povukao 2006. godine kada je skoro preminuo od crevnih problema, ali je doživeo istorijsku obnovu diplomatskih veza sa Vašingtonom prošle godine.
Fidel Kastro, koji je preživeo američki trgovinski embargo, ali i desetine, a možda i stotine pokušaja ubistava, preminuo je osam godina nakon što su ga zdravstveni problemi primorali da formalno preda vlast Raulu, navodi AP.
Posle robije pod mandatom diktatora Fulhensija Batiste, egzila u Meksiku i katastrofalnog početka svoje pobune, on je trijumfalno ušao u Havanu u januaru 1959. i, u 32. godini, postao najmlađi lider u Latinskoj Americi.
Decenijama je služio kao inspiracija i izvor podrške revolucionarima od Latinske Amerike do Afrike.
„Socijalizam ili smrt” ostao je Kastrov slogan iako je demokratija u zapadnom stilu osvojila svet, a drugi komunistički režimi u Kini i Vijetnamu prihvatili komunizam, ostavivši Kubu sa 11 miliona stanovnika kao ekonomski oslabljenu „marksističku neobičnost”, ističe američka agencija.
I AP podseća da je Fidel Kastro ipak doživeo pregovore Raula Kastra s američkim predsednikom Barakom Obamom u decembru 2014. o otvaranju Kube prema SAD, kada su Vašington i Havana saopštili da će učiniti korake kako bi obnovili diplomatske odnose, prvi put otkako su prekinuti 1961.
Obazrivo je tada „blagosiljao” istorijski sporazum sa dugogodišnjim neprijateljem u pismu koje je objavio posle jednomesečnog ćutanja.
Rojters navodi da je bradati lider došao na vlast posle revolucije 1959. i 49 godina vladao Kubom s mešavinom harizme i gvozdene volje, izgradivši jednopartijsku državu i postavši centralna figura tokom hladnog rata.
Preobrazivši Kubu od „igrališta za bogate Amerikance” u simbol otpora Vašingtonu, Fidel Kastro je na vlasti nadživeo devet američkih predsednika.
Njegova smrt će teško izazvati krizu s obzirom na to da je Raul Kastro čvrsto na vlasti, ali ipak, odlazak čoveka koga je većina Kubanaca zvala „El Komandante” ili samo „Fidel”, ostavlja veliku prazninu u zemlji kojom je toliko dugo vladao i, uz to, naglašava smenu generacija u kubanskom komunističkom rukovodstvu, zaključuje britanska agencija, prenosi Tanjug.
Your browser doesn’t support video.
Please download the file: video/youtube
Odlazak „majstora preživljavanja”
HAVANA – Kuba je ostala bez Fidela Kastra, simbola kubanskog socijalizma, komunističkog idola i oca revolucije, koji je u petak uveče preminuo u 90. godini, a ostaće upamćen kao lider koji je tokom pola veka vladavine prkosio SAD i preživeo pomračenje globalnog komunizma, ali i izbegao mnogobrojne pokušaje ubistva.
Bivši kubanski predsednik, bradati „El Komandante” koga mnogi pamte s nezaobilaznom cigarom u ustima i u vojnoj uniformi, preminuo je nakon duže crevne bolesti zbog koje je još sredinom 2006. privremeno prestao da obavlja dužnost predsednika, prenevši ovlašćenja na pet godina mlađeg brata Raula.
U dugoj političkoj karijeri, bio je generalni sekretar Komunističke partije, premijer i šef države, uvek do kraja odan ideji socijalizma i žestoki protivnik kapitalističkog sistema.
Kada je Raul i zvanično postao novi lider 2008, Fidel se posvetio pisanju veoma čitanih, kolumni u partijskom listu „Granma”. Povremeno je imao konsultacije s novim državnim rukovodstvom bez, kako je naglašavao, želje da im natura svoja viđenja, iako se nije uvek slagao s njihovim stavovima. Sastajao se i sa stranim zvaničnicima koji su dolazili u Havanu, čemu su mediji uvek davali veliki publicitet.
Dugovečnom lideru se ispunila želja da umre prirodnom smrću, što je često priželjkivao u mnogobrojnim intervjuima, podsećajući da je mnogo puta bio meta atentatora, naručenih od njegovih kubanskih protivnika ili stranih sila kojima nije bio po volji.
Kubanski hroničari su tvrdili da je CIA „više stotina puta” pokušala da likvidira Kastra, koji je dugo važio za „neprijatelja SAD broj jedan”. O glavi mu je radila i kubanska opozicija, uglavnom ona izbegla s „Crvenog ostrva”, na kojem je on, daleke 1959. godine, izveo socijalističku revoluciju, proteravši diktatora Fulhensija Batistu, miljenika SAD.
U svetskim medijima, za koje je uvek bio atraktivan sagovornik zbog svog levičarenja i odolevanja raznim pritiscima i zaverama, nazivan je i „majstorom preživljavanja”. Levičarskim pokretima i liderima u Latinskoj Americi bio je i ostao uzor revolucionara.
Kastro je rođen 13. avgusta 1926. godine na porodičnoj plantaži šećerne trske, u blizini Birana, u siromašnoj provinciji Orijente.
Školovao se kod jezuita, a pravni fakultet je završio u Havani 1945. godine, kao student koji je „imao lepotu, harizmu i revolucionarnu energiju”, kako su govorile njegove kolege. Kasnije je doktorirao prava.
Već 1952. kandidovao se za parlamenat, ali mu je ulazak u politiku sprečio vojni udar koji je izveo general Batista.
Naredne godine, predvodio je neuspešnu pobunu protiv režima, posle čega su on i njegov mlađi brat Raul uhapšeni. Slobodu je ugledao posle dve godine, zahvaljujući opštoj amnestiji.
U proleće 1955. godine otišao je u Meksiko, gde se posvetio reorganizaciji Pokreta 26. jul u disciplinovanu gerilsku snagu. Krajem iste godine, s grupom revolucionara, brodićem se prebacio na Kubu, gde su im vladine snage priredile krvav doček.
Sa svega 12 preživelih kamarata - među kojima su bili Raul i Če Gevara - dospeo je u planinski venac Sijera Madre i započeo gerilski rat.
U 1959. godini uspeo je da hiljade gerilaca uvede u Havanu i iz nje istera diktatora Batistu, slomivši njegov „proamerički režim”.
Postao je premijer i mitski lider Kubanaca, koji nikada nisu prestali da ga obožavaju.
Nacionalizacijom američkih kompanija, bez nadoknade, naveo je SAD da prekinu diplomatske odnose s Kubom, pa se okrenuo ŠSR-u.
SAD su prvi put pokušale da ga sruše, preko kubanskih iseljenika, 1961. godine, ali u tome nisu uspele, jer su potcenile stepen odanosti naroda svom harizmatičnom lideru.
Zbog Kube i Kastra, koji je dozvolio Sovjetima da na ostrvu postave svoje lansirne rampe, svet se našao na ivici nuklearnog rata. Kataklizma je izbegnuta u poslednji čas, kompromisom najvećih sila.
Kad je 1963. ubijen američki predsednik Džon Kenedi, bilo je tvrdnji da je u atentat umešana i Kastrova Kuba, ali to nije dokazano.
Komunistička partija Kube je 1976. godine usvojila socijalistički ustav, a Kastro je izabran za predsednika. Konkurenciju, praktično, nije ni imao, a neprikosnoveni vođa svog naroda ostao je sve dok sam, zbog pogoršanog zdravlja, nije saopštio da se povlači.
Kastro je godinama podržavao socijalističke i levičarske pokrete u svetu, zbog čega je, istovremeno, bio kuđen i hvaljen. Niko mu, međutim, nije sporio da je uvek bio hrabar, osoben, nepokolebljiv u borbi za svoje ideje.
Uveo je Kubu u Pokret nesvrstanih i bio na njegovom čelu, odolevši jakim pritiscima SAD koje su, višedecenijskim ekonomskim sankcijama, želele da njegovu zemlju vrate u ruke poraženih snaga i kapitalistički blok.
Ono što mu je priznavao čitav svet, otvoreno ili manje javno, jeste održavanje nezavisnosti Kube, uprkos decenijama dugim ekonomskim sankcijama od strane SAD i gubitku pomoći od S S SR-a, kad se ta „komunistička imperija” raspala, početkom 1990-ih.
Kuba je pod njegovim vođstvom ušla u Pokret nesvrstanih zemalja, u vreme hladnog rata dosta uticajan savez država sa raznih kontinenata.
Administracija Džordža Buša je 2001. godine svrstala Kubu među zemlje koje naziva „osovinom zla”, optuživši Kastra da razvija biološko oružje. Izdržao je i taj pritisak Vašingtona, protiv kojeg je, u međuvremenu, okrenuo i veliki deo Latinske Amerike.
Kastrova bolest je i do danas ostala enigma i tema mnogih nagađanja i spekulacija. U svetu se, najčešće, govorilo da je oboleo od raka, ali Kubanci to nikad nisu potvrdili. U Havani su, i kad je operisan, dugo tvrdili da će se sigurno vratiti na kormilo zemlje. Na veliku žalost ogromne većine njegovih sunarodnika, to se nije dogodilo.
Bolest je izmenila Kastrov izgled, ne samo u fizičkom smislu. Naterala ga je da skine vojnu uniformu koja je, uz „havanu” među zubima, bila deo njegovog imidža. Retko ju je skidao, govoreći da će je potpuno odložiti tek kad revoluciju izvede do kraja, odnosno kad Kubu uvede u komunizam.
Zaklinjao se, takođe, da će do smrti ostati marksita-lenjinista.
Pored dva brata i četiri sestre, Kastro - koji se, zvanično, tri puta ženio, ostavlja i sina Fidela „Fidelita” i kćerku Alin, koja je emigrirala u SAD, gde je objavila da njen otac ima još pet sinova, iz veze sa jednom dugogodišnjom ljubavnicom, prenosi Tanjug.
Poruke harizmatičnog „El Komandantea"
Preminuli lider kubanske revolucije Fidel Kastro poslednji put se u javnosti pojavio u aprilu ove godine, u završnici kongresa Komunističke partije Kube, a tada je poručio da će „uskoro biti kao i svi ostali jer svima jednom kucne čas”, ali da će ideje kubanskih komunista ostati žive, prenosi danas AP.
„Uskoro ću napuniti 90 godina. Uskoro ću biti kao svi ostali. Svima će nam jednom kucnuti čas, ali ideje kubanskih komunista će ostati kao dokaz da na ovoj planeti da, ako radite sa žarom i dostojanstvom, mogu da donesu materijalna i kulturna dobra koja su potrebna ljudskim bićima i da se za njih treba boriti i nikada od toga ne odustati”, rekao je tada Fidel Kastro.
Kastrovo obraćanje tokom njegovog poslednjeg, ali i najdužeg javnog pojavljivanja posle više godina, klicanjem je pozdravilo skoro 1.000 delegata koliko ih je bilo prisutno na kongresu.
„Uskoro ću napuniti 90 godina. Uskoro ću biti kao svi ostali. Svima će nam jednom kucnuti čas, ali ideje kubanskih komunista će ostati kao dokaz da na ovoj planeti da, ako radite sa žarom i dostojanstvom, mogu da donesu materijalna i kulturna dobra koja su potrebna ljudskim bićima i da se za njih treba boriti i nikada od toga ne odustati
Harizmatični „El Komandante”, kako su ga Kubanci zvali, između ostalog je bio poznat i po svom govorništvu pri čemu je višesatnim govorima dizao na noge kubanski narod, ali se i oštro suprotstavljao Zapadu, a govorio je uvek istim tonalitetom i sa istim žarom, i svuda bio praćen gromoglasnim aplauzom.
„Osudite me. Nije važno. Istorija će me osloboditi greha”, poručio je tako 16. oktobra 1953, na suđenju za pobunjenički napad kubanskih revolucionara.
Nakon trijumfa revolucije, 1. januara 1959, rekao je da ga vlast ne zanima niti namerava da je preuzme.
Sve što ću učiniti jeste da obezbedim da žrtve tolikih mojih sunarodnika ne budu uzaludne, šta god da mi budućnost sprema
„Sve što ću učiniti jeste da obezbedim da žrtve tolikih mojih sunarodnika ne budu uzaludne, šta god da mi budućnost sprema”, istakao je tada Fidel Kastro.
Za revoluciju je govorio da „nije put posut ružama, već borba do smrti izmedu buducnosti i prošlosti”.
Obrativši se radnicima i poljoprivrednicima u aprilu 1961, rekao je da je kubanska revolucija socijalistička i demokratska revolucija skrušenih, sa skrušenima i za skrušene.
„Danas nas boli ako su Kubanci gladni, ako nemaju lekara, ako kubanska deca pate ili su neobrazovana, ili ako kubanska porodica nema krov nad glavom. To nas boli čak i ako se ne radi o našem bratu, sinu ili ocu. Zašto ne bismo osetili istu bol i ako vodimo da angolsko dete ide gladno, pati, ako ga ubiju ili izmasakriraju”, rekao je Fidel marta 1977. kubanskom civilnom i vojnom osoblju u Luandi u Angoli.
Danas nas boli ako su Kubanci gladni, ako nemaju lekara, ako kubanska deca pate ili su neobrazovana, ili ako kubanska porodica nema krov nad glavom. To nas boli čak i ako se ne radi o našem bratu, sinu ili ocu. Zašto ne bismo osetili istu bol i ako vodimo da angolsko dete ide gladno, pati, ako ga ubiju ili izmasakriraju
Tri godine kasnije, na kongresu Komunističke partije Kube, poručio je da se Kuba ne protivi pronalaženju rešenja za svoja istorijska razilaženja sa SAD, ali da „niko ne bi trebalo da očekuje da Kuba promeni svoj stav ili da odstupi od svojih principa”.
„Kuba jeste i biće socijalistička. Kuba jeste i biće prijatelj Sovjetskog Saveza i svih socijalističkih država”, naglasio je tada.
Kada ga je kubanski parlament izabrao za šesti mandat predsednika Državnog saveta, obećao je Kubancima da će biti uz njih, ako to žele, sve dok oseća da može biti od koristi, ni minut manje i ni sekundu više.
Sada shvatam da mi sudbina nije da se odmaram do kraja života
„Sada shvatam da mi sudbina nije da se odmaram do kraja života”, zaključio je tada.
A kada je 2010. govorio o bolesti koja ga je zadesila četiri godine ranije, rekao je: „Bio sam na vratima smrti, ali ću se vratiti”, prenosi Tanjug.
Oprečne reakcije na Kastrovu smrt, saučešća svetskih lidera
HAVANA – Vest o smrti dugogodišnjeg kubanskog lidera Fidela Kastra izazvala je oprečne reakcije - dok u Havani tuguju, na ulicama Majamija se slavi, a neki sadašnji i bivši strani lideri izrazili su žaljenje zbog smrti revolucionarnog vođe, prenose danas agencije.
Kubanska državna televizija danas emituje specijalni program o životu preminulog bivšeg lidera, a stanovnicima Havane harizmatični revolucionarni vođa već nedostaje i za mnoge je vest o njegovoj smrti bolan udarac, javlja AP.
Oland: Kastro oličenje i nada i razočaranja kubanske revolucije
S druge strane, pola sata nakon što su kubanske vlasti zvanično saopštile da je Kastro preminuo, nastalo je opšte veselje u naselju „Mala Havana” u Majamiju, gde žive mnogi Kubanci koji su tamo pobegli od komunističke vladavine.
Radost zbog smrti Fidela Kustra neki su izrazili trubeći iz automobila, a neki udarajući u šerpe, mašući kubanskim zastavama i klicajući u centru te zajednice Kubanaca u egzilu na Floridi, gde je čak istim povodom priređen i vatromet uz zvuke salse, navodi američka agencija.
Na vest o Kastrovoj smrti reagovali su i strani zvaničnici, pa je tako ruski predsednik Vladimir Putin, u pismu saučešća kubanskom predsedniku i Fidelovom bratu Raulu Kastru, preminulog revolucionarnog vođu opisao kao „simbol jednog razdoblja” i „iskrenog i pouzdanog prijatelja Rusije”.
Putin: Kastro - simbol jednog razdoblja i iskrenog i pouzdanog prijatelja Rusije
Francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je da je Fidel Kastro bio oličenje „i nada i razočaranja” kubanske revolucije, prenosi AFP.
„Kao akter hladnog rata, on je za Kubance predstavljao ponos u odbacivanju spoljne dominacije”, istakao je Oland.
Predsednik El Salvadora Sančes Seren izrazio je duboko žaljenje za „prijateljem i večnim drugom”, a predsednik Meksika Enrike Penja Nijeto je na Tviteru napisao da je Kastro bio prijatelj Meksika koji je unapređivao bilateralne odnose zasnovane na poštovanju, dijalogu i solidarnosti.
„Indija žali za gubitkom velikog prijatelja”, poručio je putem Tvitera i indijski premijer Narendra Modi.
Gorbačov: Kastro u 20. veku učinio sve što je mogao da uništi kolonijalni sistem i uspostavi kooperativne odnose
Španska vlada je pozdravila Kastra ako „figuru od ogromnog istorijskog značaja”.
Bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov rekao je agenciji Iterfaks da je Fidel Kastro u 20. veku učinio sve što je mogao da uništi kolonijalni sistem i uspostavi kooperativne odnose, pri čemu je ojačao zemlju za vreme najoštrije američke blokade i, iako pod ogromnim pritiskom, izveo Kubu iz blokade na put nezavisnog razvoja.
Predsednik Kine Si Đinping rekao je danas da će preminuli kubanski lider Fidel Kastro živeti zauvek i da je kineski narod izgubio iskrenog prijatelja.
„Kastro će živeti zauvek”, rekao je Si, povodom Kastrove smrti.
Ros-Lehtinen: Tiranin je mrtav
Američka republikanska kongresmenka kubanskog porekla Ileana Ros-Lehtinen je povodom vesti o smrti dugogodišnjeg kubanskog lidera Fidela Kastra u saopštenju navela da je „tiranin mrtav”.
„Zora novog početka može da svane nad poslednjim preostalim komunističkim bastionom u zapadnoj hemisferi”, napisala je Ros -Lehtinen, prenosi Rojters.
Vest o smrti dugogodišnjeg protivnika SAD danas puni naslove američkih medija, koji su njome rano jutros apdejtovali vebsajtove posle prazničnog vikenda i obeležavanja Dana zahvalnosti, obimno izveštavajući o preminulom kubanskom revolucionaru.
Njujork tajms: Fidel Kastro, čovek koji je isfrustirao 11 američkih predsednika i nakratko gurnuo svet do ivice nuklearnog rata
Tako, „Njujork tajms” Kastra opisuje kao čoveka koji je „isfrustirao 11 američkih predsednika i nakratko gurnuo svet do ivice nuklearnog rata” i kao „veliku međunarodnu figuru čiji je značaj u 20. veku znatno prevazišao ono što se moglo očekivati od šefa male ostrvske države sa 11 miliona stanovnika”.
„Vašington post” piše o Kastru kao o „duhovnom svetioniku za svetsku krajnju levicu” i navodi da „iako ga je volelo mnoštvo sledbenika, kritičari ga vide kao respresivnog lidera koji je Kubu praktično pretvorio u gulag”.
Vašington post: Kastro - duhovni svetionik za svetsku krajnju levicu
„Kastro je svoje prkošenje zapadnom kapitalizmu nosio kao počasnu značku, održavajući komunizam živim u zapadnoj hemisferi dve decenije nakon kraha Sovjetskog Saveza”, zaključuje „Los Anđeles tajms”, prenosi Tanjug.
Vučić: Srbija će uvek ceniti slobodarski duh Fidela Kastra
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je, povodom smrti Fidela Kastra, uputio danas telegram saučešća predsedniku Državnog saveta i Saveta ministara Republike Kube Raulu Kastru, u kome se ističe da će Srbija uvek visoko ceniti slobodarski duh kojim je branio suverenitet svoje zemlje.U telegramu premijera Srbije se kaže: „Veoma me je ožalostila vest o smrti Fidela Kastra, dugogodišnjeg lidera Republike Kube.
Kroz njegov život i rad, kao jedne od najupečatljivijih svetskih državničkih figura dvadesetog veka, odslikava se najveći deo istorije Vaše zemlje.Njegovom smrću završava se jedna snažna politička era.Srbija će uvek visoko ceniti slobodarski duh kojim je Fidel branio suverenitet svoje zemlje, da bi Kubu, kako je govorio, vratio Kubancima.U ime Vlade Srbije i svoje ime upućujem iskreno saučešće Vama i narodu Kube”, navodi se u telegramu premijera Vučića, prenosi Tanjug.
Nikolić: Velikan koji je ostavio trag u istoriji Kube i sveta
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uputio je danas telegram saučešća predsedniku Državnog saveta i Saveta ministara Raulu Kastru, povodom smrti predsednika Republike Kube Fidela Kastra, u kom je istakao da je Fidel velikan koji je ostavio trag u istorijiu Kube, ali i sveta.
U telegramu predsednika Nikolića se navodi: „Poštovani gospodine predsedniče,sa dubokom tugom smo primili vest da je preminuo Fidel Kastro, vođa kubanske revolucije i dugogodišnji predsednik Republike Kube. Fidel Kastro bio je istorijska ličnost još za života. Simbol jedne epohe.
U ime građana Republike Srbije i u svoje ime, Vama i svim građanima Kube, upućujem izraze najiskrenijeg saučešća.Njegovim odlaskom kubanski narod je izgubio istaknutog lidera i borca za slobodu i nezavisnost svoje zemlje, a svet jednog od poslednjih istaknutih državnika dvadesetog veka.
Odlikovali su ga slobodarski duh i vizija sveta zasnovanog na slobodi, ravnopravnosti i pravdi, ali i odlučnost i lična hrabrost da se bori za svoje ideale.
Srbija pamti velikog prijatelja svoje zemlje i naroda, Velikana u državničkom i ljudskom smislu koji je ostavio veliki trag u istoriji svoje zemlje, ali i celog sveta.
Doživotno ću pamtiti naše prijateljstvo i poslednji susret u Havani. Uz najdublje saučešće i Vama lično zbog gubitka brata, primite, gospodine predsedniče, izraze mog najdubljeg uvažavanja”, saopštila je predsednikova Služba za saradnju sa medijima, prenosi Tanjug.
Dačić: Kastro najznačaji nosilac ideje slobode i nezavisnost
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, uputio je danas telegram saučešća povodom smrti dugogodišnjeg lidera Kube Fidela Kastra, koji će ostati upamćen kao jedan od najznačajnijih nosilaca ideje slobode i nezavisnosti.
U telegramu se navodi:
„Povodom smrti bivšeg predsednika Republike Kube Fidel Kastro Ruza, u ime Ministarstva spoljnih poslova i u svoje lično ime upućujem izraze najdubljeg saučešća porodici i narodu Kube.
Fidel Kastro ostaće upamćen u istoriji Kube i Latinske Amerike kao jedan od najznačajnijih nosilaca ideje slobode i nezavisnosti.
Sav miroljubiv svet duboko je zahvalan njegovoj neumornoj istorijskoj revolucionarnoj borbi za zaštitu prava običnog čoveka, za očuvanje osnovnih ljudskih vrednosti, za međunarodne odnose zasnovane na ravnopravnosti država i poštovanju međunarodnog prava i univerzalnih načela pravičnosti.
Odlaskom druga Fidela, Republika Srbija je izgubila velikog prijatelja, iskrenog druga i saborca u zajedničkoj borbi za bolji i pravedniji svet”, navodi se u telegramu Dačića, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova, prenosi Tanjug.
Random autor