Dana 22. maja, u 13.07 časova, u gradu Čangša provincije Hunan, u 91. godini, preminuo je Juan Longping, otac hibridnog pirinča i član Kineske inženjerske akademije.
Juan Longping je za života često govorio: „Ljudi su kao semena, moraju biti dobri da bi se razvili dobro.” Kao pionir istraživanja i razvoja hibridnog pirinča, on je prvi naučnik koji je uspeo da iskoristi heterozu pirinča. Juan Longping posvetio je svoj život istraživanju, primeni i promociji tehnologije hibridnog pirinča. Njegov doprinos kineskoj prehrambenoj sigurnosti, poljoprivrednom i naučnom razvoju te svetskoj opskrbi hranom je izvanredan. Dobitnik je najprestižnije Nagrade za nauku i tehnologiju u Kini, Unesko nagrade za naučni doprinos kao i Svetske nagrade za hranu. Godine 2018. počastvovan je titulom pionira reforme, a Medalju Republike dobio je 2019. godine.
Njegovo prvo zanimanje bilo je učitelj. Nakon što je diplomirao na Sinan poljoprivrednom univerzitetu 1953. godine, Juan Longping počeo je da predaje u poljoprivrednoj školi u gradu Anđang u Hunanu, a sa sobom je nosio svoju tek kupljenu violinu. Vodio je svoje studente na eksperimentalna kalemljenja u nastojanju da proizvede novi usev s visokim prinosom. Kada je utvrđeno da činjenice nisu u skladu sa tadašnjim popularnim teorijama, shvatio je da je gledao u pogrešnom pravcu dugi niz godina. Ova promena u teorijskim smernicama postavila je jak temelj za njegovo opsesivno istraživanje novih naprednih useva.
Juan Longping je zajedno s timom stručnjaka sprovodio istraživanja superhibridnog pirinča, neprestano ostvarujući rezultate tokom više od 50 godina istraživanja. Svake godine odlazio je u bazu Sanja Nanfan i radio tri do četiri meseca. Do kad ga je zdravlje služilo, svakodnevno je odlazio na polja pirinča i proveravao broj klasova, veličinu zrna i broj praznih ljuski.
U decembru 2020. godine, Juan Longping je napunio 90 godina. Iako su porodica i prijatelji brinuli zbog njegovog zdravlja, to ga nije sprečilo da i dalje posećuje Sanja Nanfan kako bi, kao i obično, obavio svoja naučna istraživanja na hibridnom pirinču. Ovog puta, zbog bola u stopalima nije bio u mogućnosti da provodi puno vremena na poljima pa je većinu vremena posvetio proučavanju hibridnog semena pirinča treće generacije pod mikroskopom, praveći detaljne zapise o svojim zapažanjima. Kolege ga se sećaju kao čoveka koji je živeo od jutra do mraka proučavajući hibridni pirinač.Tokom godina, delom od svog bonusa, osnovao je Juan Longping nagradu za poljoprivrednu nauku i tehnologiju. Indijski stručnjak Iši Kumar jedan je od dobitnika ove počasti. Pre više od 30 godina, Iši Kumar došao je u Hunan kako bi učestvovao u obuci o tehnologiji hibridnog pirinča na časovima Juana Longpinga. Kasnije su njegove nove sorte hibridnog pirinča činile 50 procenata ukupne površine hibridnog pirinča u Indiji. Indija je postala druga zemlja po veličini u uzgoju hibridnog pirinča.
Trenutno se kineski hibridni pirinač uzgaja u Indiji, Bangladešu, Vijetnamu, Filipinima, SAD, Brazilu, Madagaskaru i mnogim drugim zemljama. Godišnja površina useva je 8 miliona hektara, a prosečan prinos po hektaru je oko 2 tone viši od onih kod lokalnih finih sorti.
Kenet Kvin, počasni predsedavajući Svetske fondacije za hranu, poznavao je Juana Longpinga više od 20 godina. „Posle smrti profesora Juana Longpinga, Kina i svet izgubili su jednog od najvećih naučnika u poljoprivredi na našoj planeti, a ja sam izgubio i velikog prijatelja”, izjavio je Kenet.
Mislim da su njegova dostignuća toliko važna da će ljudi u Kini i širom sveta i nakon 100 godina i dalje pričati o Juanu Longpingu.
Random autor