Preminula Mirjana Marković

Supruga bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića i prva predsednica Jugoslovenske levice Mirjana Marković preminula je u 77. godini u Rusiji. Kako su preneli mediji, prethodnih sedam dana bila je bolnici u Sočiju, u teškom zdravstvenom stanju.

Poslednje godine života udovica bivšeg šefa države provela je u Moskvi, gde je imala status političke izbeglice posle istraga koje su protiv nje pokrenute u Srbiji. Apelacioni sud nedavno je ukinuo presudu kojom je bila osuđena u odsustvu na godinu dana zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja pri dodeli državnih stanova, pa se postavilo pitanje da li to znači da će se vratiti u Srbiju.

Ona ipak nije dočekala povratak u zemlju koju je napustila 2003. godine.

Svakako jedna od najvažnijih tema koje se povezuju s njenom političkom karijerom i godinama provedenim na vlasti jeste uticaj na supruga Slobodana Miloševića i na dešavanja na prostorima bivše SFRJ devedesetih godina prošlog veka. Mediji su o njoj izveštavali kao o jednoj od ključnih ličnosti toga doba, povezujući njeno ime i s pojedinim političkim ubistvima što nije nikada dokazano. Nesumnjivo je, ipak, da je učestvovala u donošenju političkih odluka koje su kreirale sudbinu zemlje i poziciju državnog vrha.

Samo političko delovanje prelamalo se pre svega kroz partiju Jugoslovenska levica (JUL), koju je Mirjana Marković osnovala 1994. godine kao koaliciju 23 levičarske i komunističke partije. Sam JUL je u sastavu vladajućeg bloka u Jugoslaviji bio je od 1996. do 2000. godine, kada posle petooktobarskih promena prestaje da bude značajniji faktor na političkoj sceni, a na parlamentarnim izborima 2003. godine osvaja 0,9 odsto glasova, nakon čega je ubrzo usledilo raspuštanje ove stranke.

Deluje, međutim, da posle odlaska ove političke partije s vlasti, ali i iz medija, ime Mirjane Marković ostaje donekle prisutno u javnosti. Ovog puta po izveštajima o sudskim procesima i optužbama za korupciju i zloupotrebe u vreme boravka na vlasti, kao i za iznošenje novca iz zemlje. Uz zvanične sudske optužbe često je na političkom nivou optuživana za uticaj na građanske ratove devedesetih godina prošlog veka.

U jednom od poslednjih intervjua, na pitanje o tome zašto Srbija nije mogla da izbegne ove sukobe, odgovorila je da oni u Srbiji nisu ni vođeni. „U ratovima koji su vođeni u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini Srbija je plebiscitarnom voljom srpskog naroda materijalno i moralno pomagala Srbe, kao što je Hrvatska pomagala Hrvate, a islamske zemlje muslimane”, izjavila je Mirjana Marković gotovo dve decenije nakon okončanja vlasti svog supruga.

Političke poruke Mirjana Marković često je slala i kroz svoje knjige i radove, najpre iz oblasti sociologije, budući da je bila profesorka sociologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Ovaj predmet je predavala kao redovni profesor i na Američko-francuskom fakultetu za menadžment, kao i na Fakultetu za međunarodni menadžment u Beogradu.

Pored toga, bila je i redovna članica Ruske akademije društvenih nauka, gostujući profesor Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov i počasni profesor Univerziteta Lomonosov u Moskvi. Objavila je oko 100 radova iz područja sociologije, kao i dva udžbenika sociološke tematike. Dela su joj prevedena na mnoge jezike, kao što su ruski, engleski, kineski, grčki.

Tokom godina provedenih van zemlje bavila se memoarskim delima, koja su jednim delom zapravo bila odgovor na optužbe za njeno političko delovanje, ali i svedočanstvo o životu van Srbije.

„Moja porodica mi je sve… Dugo, kao što je poznato, ne živimo zajedno. Rastavljeni smo takoreći nasilno i to je ono što me boli. Sa ćerkom, mojom Marijom, nisam se videla 14 godina”, izjavila je Mirjana Marković 2017. godine.

Tada je, upitana o povratku u rodni Požarevac, izjavila da više ništa ne očekuje i da ima svoju penziju koja iznosi 58.000 dinara, kao i da nije nasledila Miloševićevu penziju jer on nije imao pravo na nju.

Iako je posle odlaska s vlasti retko davala intervjue, jedna od glavnih tema o kojima je govorila bila je i smrt njenog supruga i Međunarodni sud u Hagu, za koji je izjavila da je „savremeni Gestapo”. Govorila je i da je Milošević bio uhapšen s ciljem da bude osuđen, „a ne ubijen”, ali da su „kad su videli da ne mogu da ga osude, odlučili da ga ubiju”. Mirjana Marković tvrdila je i da Srbija nije mogla da izbegne NATO bombardovanje 1999. godine jer bi Alijansa dobila kontrolu nad celom teritorijom SRJ.

Upravo je njena veza sa suprugom bila u fokusu javnosti kao jedna od najvažnijih tema, počevši još od gimnazijskih dana. Uz privatne detalje o njihovom odnosu, od upoznavanja u komunističkoj omladinskoj organizaciji, zaključak je često bio da su njen uticaj na Slobodana Miloševića pojedini kritičari videli kao ključan detalj u mnogim štetnim koracima državnog vrha. „Mi smo u najranijoj mladosti formirali zajednički pogled na svet, imali smo iste ili veoma slične etičke, političke i estetske vrednosti”, izjavila je u jednom od poslednjih intervjua Mirjana Marković.

Zbog bekstva, Markovićeva nije prisustvovala ni sahrani supruga, koji je u martu 2005. godine preminuo u pritvoru Haškog tribunala, gde mu se sudilo za ratne zločine tokom sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije. 

Uzrok smrti upala pluća

Dragan Radović iz Udruženja „Sloboda” rekao je Tanjugu da je u kontaktu s porodicom Mirjane Marković i da je ona preminula od upale pluća. Ona je, naime, pre više od mesec dana pala i slomila desnu ruku, zbog čega je morala da leži, pa je došlo do komplikacija i vode u plućima što je izazvalo upalu i dovelo do smrti. Radović je preneo da je ona želela da bude sahranjena u Požarevcu, uz supruga, ali da će konačnu reč o tome dati porodica.

Saučešće Dačića porodici Milošević

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić uputio je, povodom smrti Mirjane Marković, izjavu saučešća porodici Milošević. U telegramu je poručio da je SPS spreman da u dogovoru s porodicom i Udruženjem „Sloboda” pruži pomoć u organizovanju sahrane.

Vulin: Nadam se da će naći mir

Predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin izjavio je da iskreno žali zbog smrti profesorke Mirjane Marković. „Nadam se da će naći mir koji su joj ljudi uskratili”, izjavio je Vulin povodom smrti nekadašnje predsednice JUL-a.

Cvet u kosi u znak sećanja na Veru Miletić

Uz Slobodana Miloševića, devedesete godine i boravak na vlasti, kao i poslednji period života proveden u Moskvi, najvažniji detalj iz biografije Mirjane Marković svakako je njeno i poreklo i odnos prema roditeljima. Rođena je 10. jula 1942. godine, u selu Brežane kraj Požarevca, i bila je ćerka političkog komesara NOV i PO Srbije Momčila Markovića i partizanke Vere Miletić. Budući da su Veru u oktobru 1943. u Beogradu uhvatili agenti policije, majka Mirjane Marković mučena je u logoru, zbog čega se i do danas vode polemike da li je ona tada odala imena saboraca koji su kasnije stradali. Svakako, Mirjana Marković je u više navrata govorila o ulozi svoje majke. Kada se devedesetih govorilo o tome zašto se na skupovima pojavljuje s cvetom u kosi, biografi su objašnjavali da je takav simbol upravo posvećen sećanju na Veru Miletić.