Na muzičkoj sceni nema više Ksenije Zečević, istaknutog kompozitora i pijaniste. Ostalo nam je njeno delo izraslo na raznim, širokim umetničkim poljima, posebno pozorišnim i filmskim. Već na počecima karijere doživela je da njene kompozicije budu nagrađivane na muzičkim, filmskim i pozorišnim festivalima, a takođe i kao pijanista nije ostajala bez priznanja.
Ksenija Zečević rođena je u Zadru 1956. godine. Svoju prvu kompoziciju napisala je "između treće i pete godine". Nije baš tačno mogla da se seti ali se sećala da je bila inspirisana pesmom Vladimira Nazora. Imala je samo deset godina kada je prvi put izvedena jedna njena kompozicija. Bilo je to u Puli. Njen životni put odvešće je u Beograd, gde je diplomirala i magistrirala na Fakultetu muzičke umetnosti, a potom je tri godine provela na specijalizacijama u Parizu i Antverpenu. Svojim raznolikim muzičkim i drugim umetničkim interesovanjima brzo je skrenula pažnju na svoje delo i neobičnu autorsku pojavu. I publika i mediji bili su "na njenoj strani". Uostalom, često je bila na stranicama štampe u tekstovima sa svojim potpisom. A pisanu reč o muzici takođe je doživljavala kao umetničko delo.
Godine 1984. postala je umetnički direktor Pozorišta na Terazijama. Kao što rekosmo, njena muzika osvajala je i svet teatra. Evo naslova nekih predstava za koje je napisala muziku: "Sveti Georgije ubija aždahu", "Sirano de Beržerak", "Narodni neprijatelj", "Velika drama", "Kir Janja"... I filmski prag često je prelazila, i svoju muziku ostavila nam je u: "Danima od snova", "Atoskim vrtovima", "Timočkoj buni", "Nekoj čudnoj zemlji", "Pticama koje ne polete"...
Pamte se i njena dela "Molitva žudnje", Kantata za streljane u Kragujevcu, Kantata za žrtve Banjičkog logora, zatim autorski projekti "Knjiga tajni", "Rekvijem za kraj 20. veka", "Povratak južnim planinama"... U tim "Planinama" svojih predaka predstavila se i "muzikom" svojih stihova.
M. Š.