U Flemingovom romanu „Iz Rusije s ljubavlju”, glavni junak, Džems Bond, kaže svojoj ruskoj partnerki: „Nobody’s kulturny enough for you.” (Niko nije dovoljno kulturan za tebe.) Ovo „kulturny” (kulturan) pozajmljenica je iz ruskog u engleskom. I zaista, za razliku od pragmatički orijentisanih Anglosaksonaca, Sloveni će znatno češće reći da je neko kulturan ili nekulturan i tome pripisati znatniju težinu. Kulturan čovek je i jezički kulturan: svoj jezik koristi po adetima svoje kulturne baštine. Baš tim kulturnim ljudima Ivan Klajn bio je aršin rečenih adeta.
Neposredno nakon njegovog odlaska svedočimo brojnim i raznolikim tekstovima o jednako brojnim i raznolikim profesorovim doprinosima italijanistici, leksikografiji, leksikologiji, gramatografiji, normativistici, itd. Pisaće se mnogo i o njegovom doprinosu nastavi jezika i negovanju standardnog jezika u otadžbinskom prostoru. Ovde bih dodao reč dve o tome šta je Klajn značio svim (jezički) kulturnim našijencima, poglavito onima u rasejanju.
Delovanje akademika Ivana Klajna utkano je u kulturno-istorijsku potku sredine obeležene ekstremima, kako u razumevanju temeljnih društvenih pitanja, tako i u promišljanju pojmova jezičke kulture: između sebemrzačkog potčinjavanja neokolonijalnim sahibima i drugomrzačkog parohijalizma, između politkomesara i anarholiberala, između elitizma i populizma. Utoliko je krupnije ono što je profesor našoj kulturi ostavio. Njegovo celokupno delovanje bilo je odmereno u svakom pozitivnom smislu te reči. Kaže se u teorijskoj literaturi da se norma standardnog jezika odlikuje elastičnom stabilnošću. Upravo tako delovao je Ivan Klajn. Njegov poziv (u najtemeljnijem značenju te reči) bio je služba (opet u najosnovnijem značenju te reči) jezički kulturnima, očuvanje kulturnojezičke baštine uz stalnu komunikaciju, zapravo saradnju, sa zajednicom kojoj se obraća i menjanje onoga što promijeniti treba.
Onima koji ga nisu lično znali, treba reći i to da profesorova moralna uspravnost ni u jednom trenutku nije bila dovedena u pitanje. U vremenima kad su pred nama defilovali najrazličitiji šarlatani koji su prodavali najnovije i najstarije jezike, moralni kompas Ivana Klajna bio je stameno usmeren prema severu. Ne samo da je da je njegovo delovanje bilo mera u ovom suštastvenom pogledu nego je prava mera nađena i u obliku u kojem su njegove reči do nas dopirale – od onih zaogrnutih u tvrde akademske korice do onih koje trepere na našim monitorima. Klajn je u svemu bio mera među ekstremima, upravo mera iznad ekstrema.
Upravo tu meru poneo je sa sobom u koferu sećanja onaj deo zajednice jezički kulturnih koji se, pogotovo poslednjih decenija, rasuo na sve četiri strane sveta. Klajnova knjiga u koferu u utrobi širokotrupnog interkontinentalnog vazduhoplova (doslovna ili metaforička) zapravo je deo onog dobrog, umerenog sveta kojeg je sve manje. Krećući se već preko trideset godina po Evropama, Amerikama i Australijama, sretao sam dosta takvih koji su svoju jezičku kulturu (ako su je i imali) gubili nakon nekoliko godina u inostranstvu, ali i mnogo onih koji su je brižno i predano čuvali.
Paragon ovih potonjih u mom ličnom iskustvu bio je pokojni Andrej Simić, profesor antropologije sa Univerziteta južne Kalifornije, rođen u San Francisku kao sin našeg predratnog konzula, a koji je i u svojim poznim godinama savršeno vladao našim jezikom mada je ceo životni vek proveo u Americi. Budući lingvista, bio sam zainteresovan kako mu je to uspelo – rekao mi je da o tome vodi računa, da mu je do toga stalo i da puno čita. Rekao je i šta čita: Klajn je bio na samom početku njegovog nabrajanja. Ovo čuvanje kulturne i jezičke, a onda i kulturnojezičke posebnosti zapravo je najmoćnija brana globalističkom osiromašivanju zemljinog šara. Kao što je „Politikin zabavnik” dostojanstveno naš a u živoj komunikaciji sa svetom, takvo je bilo i delovanje Ivana Klajna. I upravo to je njegovo delovanje značilo brojnim našijencima u rasejanju – dostojanstvo bez izolacije. Ivan Klajn bio je zapravo ”Politikin zabavnik” za starije omladince.
I dalje je. Ona krajnje otrcana fraza o tome da ljudi odlaze ali njihova dela ostaju sasvim je tačna, i to antiglobalistički globalno. Odmerenim, laganim a čvrstim, korakom prolaze Klajnove reči duž jezerâ Ontario i Mičigen, kroz sidnejske plaže, kejevima na Rajni kod Diseldorfa i Dunavu kod Beča, svuda gde ima onih za koje njihova sredina nikad nije dovoljno kulturna. Dokle će, ne znamo, ali srećni su oni narodi koji su imali svog Klajna.
Profesor lingvistike i slavistike Državnog univerziteta Arizone i gostujući profesor Univerziteta Kolumbija
Najbolji lingvista među novinarima
Ivan Klajn (31. 01. 1937. ‒ 31. 03. 2021) završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Univerziteta u Beogradu. Kao redovni profesor na ovom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Osim romanistike, područje Klajnovog rada bila je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika.
Klajnova najznačajnija dela su: „Uticaji engleskog jezika u italijanskom”, „Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku”, „Italijansko-srpski rečnik” ‒ za koji je dobio je nagradu Vlade Republike Italije, a „Rečnik jezičkih nedoumica” bila je njegova najčešće štampana knjiga. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1997, a za redovnog 2003. godine. O problemima savremenog srpsko(hrvatskog) jezika, najpre je pisao u „Borbi“, zatim u „Politici” i u „Ilustrovanoj Politici”, kao i u NIN-u.
Od prvog broja bio je glavni urednik lingvističkog časopisa „Jezik danas”, Matice srpske. Objavio je veći broj radova u lingvističkim časopisima, kao i 18 knjiga, među kojima su: „Istorijska gramatika španskog jezika”, „Razgovori o jeziku”, „Jezik oko nas”, „O funkciji i prirodi zamenica”, i druge. Sa Pavlom Ivićem, Mitrom Pešikanom i Branislavom Brborićem napisao je „Jezički priručnik” u izdanju Radio-televizije Beograd. Preveo je više knjiga sa italijanskog i engleskog jezika na srpski. Njegov prevod komedije Đordana Bruna „Svećar” izvođen je u Ateljeu 212 u Beogradu. Ivan Klajn bio je i jedan od priređivača srpskog izdanja Kembričke enciklopedije jezika Dejvida Kristala i jedan od prevodilaca (uz Borisa Hlebeca) srpskog izdanja Enciklopedijskog rečnika moderne lingvistike istog autora.
Za sebe je govorio da je najbolji novinar među lingvistima i najbolji lingvista među novinarima, a glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk rekao je za Bi-Bi-Si na srpskom da upravo ove reči najbolje opisuju Klajna koji je svoj poslednji tekst za ovaj nedeljnik napisao 25. marta.
K. R.
Danko Šipka