Соња Лукић
30.5.1959 - 17.9.2023.
Она је сунце, што се жељно после зиме чека.Она је лотос, којег носи бујна ријека.Она је радост, која срцу снагу даје, што разведри душу и причу да потраје.Она је бака, што најљепше пјесме пјева, она је јака, ко муња што са неба сијева.Брижна мајка, сестра, тетка, супруга, све нас је својом пажњом појила.И у најтежим временима осмјехом би прикрила тугу и плач, заувијек ћеш бити наш животни васпитач!
Published 20-09-2023